Mesec je moćan satelit koji reguliše i klimu na zemlji: Ipak, svake godine odmiče se od nas za 4 cm

NASA kaže da će porasti nivoi mora zbog klimatskih promena, u kombinaciji s uticajem Mesečevog nodalnog ciklusa, uzrokovati dramatičan porast broja poplava tokom plime i oseke tokom 30-ih godina 21. veka

Pre četiri i po milijarde godina dve drevne planete su se sudarilile i spojile u jednu - tako je nastala Zemlja. Tokom kolosalnog susreta ove dve planete - proto-Zemlje i Teje - odvojila se mala stenovita masa koja je postala naš Mesec.

Preporučujemo

Naš najbliži saputnik u prostranstvima svemira suštinski je povezan sa samim našim postojanjem, kroz Mesečeve mene ugrađene u cikluse života na Zemlji. Učinci Mesečevog delovanja na Zemlju još uvek nisu u potpunosti razumljivi. Izazov je raščlaniti ono što je mit i ono na što naš lunarni saputnik zaista ima uticaja, piše BBC.

Najočitiji uticaj Meseca na Zemlju može se videti u okeanima. Kako se Zemlja svaki dan okreće, Mesečeva gravitacija povlači vodu s bliže strane Zemlje prema sebi, stvarajući ispupčenje. More se izdiže i na suprotnoj strani zbog centrifugalne sile uzrokovane rotacijom Zemlje. Zemlja se okreće ispod ovih vodenih izbočina, što rezultira sa dve plime i oseke koje vidimo svaki dan.

Svakih 18.6 godina Mesečeva orbita kreće se između maksimalnih i minimalnih plus ili minus 5 stepeni u odnosu na ekvator Zemlje. Ovaj ciklus, prvi put dokumentovan 1728. godine, naziva se lunarni nodalni ciklus.

Kad se Mesečeva ravnina odmakne od ekvatorijalne ravnine, plime i oseke na Zemlji postaju sve manje. Kad je Mesečeva orbita više u skladu s ekvatorom Zemlje, plime su jače.

NASA kaže da će porasti nivoi mora zbog klimatskih promena, u kombinaciji s uticajem Mesečevog nodalnog ciklusa, uzrokovati dramatičan porast broja poplava tokom plime i oseke tokom 30-ih godina 21. veka.

Bendžamin Hamlington, naučni istraživač i voditelj Nasinog naučnog tima za promenu nivoa mora, zanima se kako nivo mora reaguje na prirodne i ljudske radnje i šta će to značiti za obalnu populaciju.

Pre preseljenja u Kaliforniju Hamlington je živeo u priobalnoj Virdžiniji, gde su poplave već bile veliki problem.

- Poplave zbog plime i oseke utiču na život u priobalnim predelima. Utiču na našu sposobnost da dođemo do posla, otežavaju preduzećima da ostanu otvorena. Danas je to neugodnost, ali uskoro će to biti teško ignorisati, s tim će se teško živeti - rekao je Hamlington za BBC.

Ove poplave, pogoršane Mesecom, mogu oštetiti infrastrukturu i promeniti obalu, smatra Hamlington:

- Primetna je četiri puta veća količina poplava od jedne decenije do sledeće. Mesečev nodalni ciklus utiče na sve lokacije na Zemlji, a nivo mora raste svuda. Dakle, videćemo ovo brzo povećanje plimnih poplava širom sveta.

Mesečev nodalni ciklus mogao bi da donese mnoge izazove za ljude, ali za divlje životinje u obalnim ekosistemima mogao bi predstavljati egzistencijalnu pretnju.

Ilia Rošlin, gostujući profesor na Univerzitetu Rutdžers, proučava vezu između Mesečevog nodalnog ciklusa i populacije komaraca.

- Kad je nodalni ciklus na vrhuncu, plime poplave staništa komaraca dalje od obale - kaže Rošlin.

Plimne poplave događaju se češće u ovo doba, a sa sobom dovode i ribe, odnosno skupinu od nekoliko stotina vrsta riba koje se nalaze u vodi. One će smanjiti ili uništiti populacije komaraca koje su u fazi razvoja.

Svet bez plime i oseke imao bi vrlo različite vremenske prilike. Plima i oseka jedni su od činilaca koji utiču na kretanje okeanskih struja koje pokreću toplu ili hladnu vodu oko Zemlje. Tople okeanske struje donose toplije i vlažnije vreme, dok hladne okeanske struje donose hladnije i suvo vreme. Obično snažni vetrovi uz ekvator teraju toplu površinsku vodu prema zapadu, od Južne Amerike prema Indoneziji, a hladnija dubinska voda izdiže se na njeno mesto.

Tokom El Ninja te su pojave bile oslabljene ili čak preokrenute, što je uticalo na vreme u celom svetu. Topla površinska voda gomilala se u blizini zapadne obale Južne Amerike, a hladna voda ostajala je duboko u okeanu.

Obično vlažna područja tako mogu da zapadnu u sušu, dok suva područja mogu biti preplavljena kišom, uzrokujući čak da pustinje procvetaju.

La Ninja, s druge strane, ima suprotan evekat od El Ninja. Vetrovi su jači nego inače, gurajući topliju vodu prema Aziji. Hladne vode koje dolaze s američke obale zatim guraju mlazni tok prema severu. Rezultat su toplije zime na jugu i hladnije od uobičajenih na severu. Fenomeni El Ninjo i La Ninja deo su ciklusa koji se naziva El Ninjo-južna oscilacija (ENSO). Južna oscilacija odnosi se na promenu pritiska vazduha na nivou mora nad ekvatorijalnim Tihim okeanom.

Naučnici sa Univerziteta Ohajo Stejt sugerisali su da bi prelazak između El Ninja i La Ninje mogao da bude pod uticajem dubinskog okeanskog talasa koji pokreće plimna gravitaciona sila Meseca.

Mesečev uticaj, ponekad suptilan, a ponekad snažan, imao je formativni uticaj na život na Zemlji. Neki naučnici smatraju da je Mesec pre svega omogućio život.

Mesec pomiče Zemlju dok se okreće oko svoje ose, pomažući nam da dobijemo stabilnu klimu. Polovi bi se kretali primetno u odnosu na Zemljinu orbitu. Godišnja doba, dani i noći izgledali bi vrlo različito.

Ali, plime i oseke koje su možda pokrenule život na Zemlji takođe guraju Mesec dalje od nas. Svake godine Mesec se udaljava od Zemlje za gotovo četiri centimetra zbog plime i oseke koje uzrokuje na Zemlji. Zemlja se rotira brže nego što Mesec kruži, pa gravitacijski potez plime i oseke brže vuče Mesec za sobom. Kako Mesec ubrzava, izbacuje se malo prema spoljašnjosti i njegova orbita postaje veća.

Mesec je naš najbliži saveznik u prostranstvima svemira bez kojeg bi Zemlja bila vrlo usamljeno mesto, zaključuje BBC.

(Telegraf.rs)