U julu potop, a sad svet gori, poslata ozbiljna poruka: Da li su ove fotografije međusobno povezane?

Otpad koji se nalazi svuda oko nas može da izazove mnogo veće posledice nego što mislimo

Prirodne katastrofe, poplave i požari, koje su ovog leta uzdrmale čitavu planetu, poslale su važnu poruku o kojoj će čovek morati dobro da promisli. Iako su neke od ovih nepogoda deo prirodnih ciklusa koji se dešavaju u ovo doba godine, njihov pojačani intenzitet i razmere ipak su prouzrokovane ljudskom krivicom.

Preporučujemo

Odnos čoveka prema životnoj sredini odavno je odnos pokoravanja i eksploatacije. Skoro svakodnevno na društvenim mrežama, ali i uživo, možemo videti ružne prizore smeća koje se baca u reku, ostaje na obalama, šumama i ostalim zelenim površinama, uglavnom - tamo gde mu nije mesto.

Iako ljudi uglavnom misle da će otpad odneti reka, oduvati vetar ili se prosto razgraditi bez posledica, obično nije tako. Različite vrste otpada razgrađuju se u različitim vremenskim intervalima, ali uglavnom mnogo duže nego što možemo da zamislimo.

Recimo, da bi se razgradio papir neophodno je da prođe četiri do šest sedmica, a kartonu tri meseca. Ako bacite negde koru od voća ili nekog drugog organskog otpada, verovali ili ne, proći će i do dve godine dok se ne razgradi. Nekoliko godina (od pet do 10) biće potrebno i žvakaćoj gumi, plastičnim omotačima namirnica, kao i opušcima od cigareta, a do 20 godina plastičnim kesama.

Stvari koje koristimo i masovno bacamo skoro svakodnevno, poput vlažnih maramica i konzervi, razlagaće se i do dva veka. Oko 450 godina potrebno je i pelenama za bebe, za jednokratnu upotrebu.

Možda najveću pretnju, pored svih ovih stvari koje se na svetskom nivou odlažu u tonama, predstavljaju plastične flaše. Upravo zato što ih, bar u Srbiji, možemo naći i na trotoarima, u parkovima, vodama, šumama, na svakom koraku. A plastičnoj flaši treba u nekim slučajevima i do 1.000 godina za razgradnju. Dakle, period koji znatno nadilazi životni vek čoveka. Razmilite, da li biste svojim potomcima u nasleđe voleli da ostavite prljave plastične flaše?

Nemaran odnos prema životnoj sredini uslovio je sada već dobro poznatu priču o klimatskim promenama. Jul 2021. bio je drugi najtopliji dan ikada zabeležen u Evropi i treći najtopliji na svetu. U Grčkoj, koju gutaju katastrofalni požari, dostignuta je temperatura od 47,1 stepeni Celzijusa. Evropski rekord je zabeležen takođe u toj zemlji - 1977. godine sa 48 stepeni, a 1987. je samo u Grčkoj u požarima poginulo više od 1.500 ljudi.

Klimatske promene povećavaju rizik od šumskih požara u celoj Evropi - uključujući centralne i severne regione koji obično nisu skloni požarima. Kako piše Dojče vele, emisija ugljen-dioksida se ne smanjuje dovoljno brzo da ograniči ovo zagrevanje, uprkos poznatim klimatskim sporazumima.

- Od 1990. globalna emisija CO2 porasla je za 60 odsto - rekao je za ovaj list Mođib Latif, naučnik u Helmholcovom centru, dodajući da će nakon usporavanja 2020. povezanog s pandemijom emisija CO2 ponovo porasti 2021. godine.

Evropa kao "bure baruta"

Vatrena stihija koja bukti Evropom uništila je na hiljade hektara šume, evakuisano je stanovništvo, a na žalost i nekoliko osoba izgubilo je život, među njima i vatrogasci.

Podstaknuti visokim temperaturama, jakim vetrovima i klimatskim promenama - za koje stručnjaci kažu da povećavaju i učestalost i intenzitet takvih požara - ovogodišnja sezona požara znatno je razornija od prethodnih.

Bez obzira na početnu iskru, vrućina i suvo vreme stvorili su uslove za brzo širenje požara. Prema turskoj državnoj meteorološkoj službi, u egejskim i mediteranskim regijama ove sedmice su temperature 4 do 8 stepeni Celzijusovih više od sezonskog proseka.

Teška situacija je u Turskoj, Grčkoj i Italiji u kojima je uništeno na hiljade hektara, a do sada život je izgubilo više od 10 osoba.

Svet se u julu davio u poplavama

Strahovite poplave tokom jula zadesile su Nemačku, Belgiju, Švajcarsku i Holandiju. Užasni prizori stizali su i iz ostatka sveta, naročito iz Kine.

Najmanje 189 ljudi je poginulo, a na stotine osobe se vode kao nestale nakon poplava. Desetine hiljada ljudi nije moglo da se vrati svojim kućama, a mnogi su ostali bez struje i vode za piće.

Velike površine zemlje u centralnoj kineskoj provinciji Henan našle su se danas pod vodom, a najugroženiji je bio glavni grad Džengdžou, koji je pogođen najobilnijim kišama, kako su meteorolozi rekli, u poslednjih 1.000 godina.

Gori priroda i u Srbiji

Čak 850 požara buktilo je i širom Srbije poslenjih dana. Gorska služba spasavanja (GSS) apelovala je na sve posetioce prirode da, kako bi se izbegle nove vatrene stihije, izbegavaju paljenje vatre na otvorenom. 

Na području Zapadne Srbije izbilo je prethodnih dana oko 20 požara, a jak vetar ometao je njihovo gašenje. Požar je izbio i na brdu Gradina iznad Čajetine, a zahvatio je oko 40 hektara borove šume. Požari su registrovani i u Nacionalnom parku Tara, u Murtenici, Vranješima, Kremnima.

Gorelo je i u blizini Bujanovca, Prokletija, na Mokroj Gori.

U gašenju požara učestvovovala su 132 vatrogasca iz deset gradova i opština Srbije, ali i četiri helikoptera MUP-a Srbije.

- Srbija se od 25. jula suočila sa više od 850 požara na otvorenom. To govori koliko smo neodgovorni, koliko ne razmišljamo, koliko sistemski nismo našli odgovor na one koji ne vode računa ni o sebi, ali ni o drugima - rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin posle obilaska područja koja su bila zahvaćena požarima i sastanka sa rukovodiocima Okružnog štaba za vanredne situacije.

(Telegraf.rs)