Polja ćilima u Turskoj ostavljaju bez daha: Tepisi dostižu cenu i do 300.000 dolara

Tepisi i ćilimi iz cele Turske, koji pristižu u Dosemealti, prvo se peru, suše i potom se prostiru na polja

Gledajući iz ptičje perspektive, izgleda kao da letite iznad polja lala u Holandiji. Međutim to nije cveće, to su ručno tkani turski tepisi koji se suše na suncu.

Sa dolaskom letnje sezone svake godine, polja Došama Alti na jugozapadu Turske prekrivena su hiljadama svetlih primeraka stvarajući neverovatan prizor koji privlači brojne fotografe i ljubitelje tradicionalnih ručno izrađenih tepiha.

Temperature koje obaraju rekorde izazvale su velike nevolje širom Evrope, na Mediteranu, ali i u turskoj pokrajini Antaliji, pa vrući dani, jarko sunce i vlažne noći teraju ljude na posao. Danonoćno iznose ručno rađene tepihe pastelih boja na polja i tamo ih ostavljaju da stoje nedeljama i mesecima, kako bi svojom bojom i kvalitetom zadovoljili ukus zapadnih kupaca.

Tepisi i ćilimi iz cele Turske, koji pristižu u Dosemealti, prvo se peru, suše i potom se prostiru na polja.

Kako bi upijali sunčevu svetlost, oni ostaju na poljima od deset dana pa do čak dve godine, a period "ležanja" zavisi od kvaliteta tkanine. Tepisi i prostirke se po kišovitom vremenu nose u skladišta, a ponovo se prostiru na polja kada se pojavi sunce.

Ovi jedinstveni primerci prodaju se u mnogim zemljama i mogu dostići cenu i do 300 hiljada dolara.

Halil Borekci, koji se trgovinom tepiha bavi već 50 godina rekao je da je obišao svaki deo Turske kako bi sakupio najkvalitetnije ručno tkane tepihe.

- Prerađujem stare tepihe koje ljudi tkaju u svojim domovima i onda ih prodajem u inostranstvu - rekao je Borekci.

On je zatim dodao da se tepisi i ćilimi se na suncu čiste od hemikalija, a u jednoj sezoni na polja prostru oko pet do šest hiljada tepiha.

Jedna od zaposlenih na poljima je i  Fatmana Topkara, koja kaže da tepihe prostiru na polja u ranim jutarnjim časovima, da ih prevrću u određeno doba dana i čekaju da njihove boje izblede, kako bi bili potpuno spremni za tržište, piše Alguf.net.

Turistima je teško da pronađu ova veličanstvena polja, budući da nikakvih putokaza ka njima po Antaliji nema. Zato se često dešava da oni zalutaju i na vratima lokalaca pokucaju tražeći putokaz do ovih polja.

Velikodušni meštani već su navikli na ovakve situacije, pa se često ponude da ih odvezu do ovih polja, koja poslednjih godina postaju ozbiljna turistička atrakcija.

Planine i divlje životinje koje okružuju polja takođe su povećale lepotu ovih mesta u Turskoj.

Ovaj postupak odlaganja počinje u junu i traje sve do septembra i tako već 50 godina, tačnije od 1970. kada su zanatlije počele da koriste ovu tehniku. Sezona širenja tepiha počinje uglavnom onda kada se završi žetva.

Tokom svog boravka na poljima, jedna Amerikanka ispričala je kako je bila oduševljena veličanstvenim prizorom i nije mogla da prestane sa fotografisanjem polja.

- Želećete da odete i vidite svaki tepih, jer je svaki tepih zaista poseban - rekla je ona.

(Telegraf.rs)