"Krvavi sneg" na Alpima: Deluje egzotično, ali je posledica nečeg zaista zabrinjavajućeg

Lokalno stanovništvo već je smislilo naziv za ovaj prirodni fenomen, pa ga jedni nazivaju "krvavim snegom", a drugi "snegom lubenice"

Foto: Jean-Gabriel VALAY/JARDIN DU LAUTARET/UGA/CNRS

Francuski naučnici izrazili su zabrinutost zbog neobične pojave crvenkastog snega na Alpima, za koju smatraju da je posledica klimatskih promena.

Lokalno stanovništvo već je smislilo naziv za ovaj prirodni fenomen, pa ga jedni nazivaju "krvavim snegom", a drugi "snegom lubenice".

Ova pojava primećena je i u vreme Aristotela koji je verovao da crvenu boju uzrokuju crveni crvi, međutim, izaziva je cvetanje crvenih algi koje nisu vidljive golim okom, piše The Age.

Francuski naučnici tvrde da one menjaju boju kako bi se zaštitile od UV zračenja i mogu se širiti zbog globalnog zagrevanja.

- Kada skijate, prelazite preko ovih mikroalgi - rekao je Erik Marekal, šef laboratorije za fiziologiju biljaka na Univerzitetu Grenobl Alpi.

On i stručnjaci iz nekoliko francuskih naučnih institucija - CNRS, CEA, Meteo France i Inrae - odlučili su da pokušaju da utvrde kako one preživljavaju i zašto "krvavi sneg" uspeva poslednjih godina.

Da bi to učinili, uzeli su uzorke tla sa pet vrhova na različitim nadmorskim visinama kako bi stvorili mapu snežnog cveta.

- Do danas, i prema našim saznanjima, nije pokušana takva sistematska istraga - rekli su oni.

Nakon proučavanja njihove DNK, pronašli su različite vrste algi, uključujući jedan ključni crveni tip odgovarajućeg imena Sanguina, koji živi na nadmorskoj visini višoj od 1980 metara.

Foto: Printscreen/Twitter/@meteoeradar

Alge fotosintezom proizvode veliku količinu kiseonika i prisutne su u dnu većine lanaca ishrane. Međutim, u određenim uslovima se prekomerno množe i stvaraju toksični mulj.

Stručnjaci veruju da su snežne alge možda pokazatelj klimatskih promena, ali i da bi njihov uspon mogao da ubrza smanjenje leda i snežnih kapa.

- Na žalost, crvena boja uzrokuje topljenje glečera jer slabije odbija sunčeve zrake, pa se sneg brže otapa- rekao je Marekal.

On dodaje da ova pojava u područjima bez glečera, skraćuje periode snežnog pokrivača koji direktno utiču na vodosnabdevanje brana od kojih zavise mnoge grane poljoprivrede u ravnicama.

- Ovo je paradoks, što se alge više razmnožavaju, to više doprinose nestanku sopstvene okoline - rekao je on.

Naučni tim, spreman je da uskoro objavi nova saznanja koja se odnose na uticaj velike količine peska iz Sahare na alpske vrhove, posebno zbog jačih peščanih oluja ove godine.

(Telegraf.rs)