Stari saveti roditeljima u 19. veku: Čitanje nije dobra zabava, neposlušnu decu zaliti hladnom vodom

Verovalo se i da mališanima ne treba davati hranu zelene boje, a trebalo bi izbegavati i breskve, trešnje i šljive

Velika većina roditelja složiće se da način vaspitanja koji se danas primenjuje može u mnogo čemu i te kako da se razlikuje od onog koje su naše mame i tate, odnosno bake i deke smatrale ispravnim. Brojne su se stvari svakako izmenile, a jedan stari udžbenik iz 19. veka otkriva nam kako su ranije deca vaspitavana i kakvi su saveti tada deljeni roditeljima.

Preporučujemo

Reč je o udžbeniku za higijenu, autora Džordža Rohea iz 1890. godine, prema kojem su se svi problemi sa varenjem kod dece javljali zbog "konzumiranja orašastih plodova, bombona, pita, voćnih kolača i nadasve - kiselih krastavaca". Autor je savetovao roditeljima da svojim mališanima izbegavaju da daju breskve, šljive i trešnje, piše portal 24sata.hr.

Zagovarala se "hranjiva hrana" poput kaše, hleba i krompira, ali tu hranu nisu smeli da posluže vruću ili hladnu. Hranu je trebalo poslužiti samo kao mlaku. Međuobroci nisu bili preporuka, no "ako je baš preko potrebno, detetu treba dopustiti da gricka komadić suvog hleba".

Izbegavati zelenu hranu

Značajna tema među starinskim savetima za roditelje bilo je izbegavanje zelene hrane. Lidia Čajlds u svom vodiču "The Mothers Book" iz 1831. godine piše "dok mu rastu zubi, detetu se ne sme dati ništa zeleno za grickanje".

Tada je bilo uvreženo mišljenje da dete nikada ne bi smelo da jede bilo šta što sadrži "žute ili zelene pigmente" ili da pije zeleni čaj. Govorilo se kako "zeleni čaj ljude čini nervoznim, a mladi posebno ne bi trebalo da znaju šta je to nervoza".

Savetovali su roditeljima da dobro paze i na to da im deca u usta ne stavljaju bilo šta zelene boje, a to je u to vreme zapravo bio dobar savet.

Naime, u 19. veku arsen se koristio za bojenje različitih predmeta u tamnozelenu boju. Poseban sirup za smirivanje su često davali deci kojoj su rasli zubi pa su bila nemirna. Utvrđeno je da su dva glavna sastojka "umirujućeg sirupa gospođe Vinslou" bili morfijum i alkohol. Ovaj se proizvod stavljao na tržište kao sredstvo za ublažavanje bola i dijareje, a 1868. godine objavljeni su podaci da se godišnje proda čak 1,5 miliona boca.

Živa kao kućni lek

Živa se, takođe, u to doba često koristila kao kućni lek. U priručniku "Kućna knjiga o zdravlju i medicini" iz 1834. godine živa se spominje kao lek za bilo koju bolest, ali se čitaoci savetuju da je koriste oprezno. Živa je tada bila čest sastojak mnogih lekova, a najčešće se koristila u kremama protiv pegica.

I opijum se upotrebljavao kao vrsta "čudotvornog leka" koji je mogao da izleči bilo koju bolest. Opijum se prodavao kao sredstvo protiv bolova, ali roditelji su ga davali i svojim bebama i maloj deci kad su želeli malo tišine ili kad su bila prehlađena.

Prema savetima za roditelje iz 19. veka, čitanje nikako nije bila dobra zabava za decu i "tako ne bi trebalo da provode vreme". Mladim devojkama i mladićima su savetovali da budu oprezni prilikom čitanja beletristike, jer se smatralo da previše stimuliše njihov nerazvijeni mozak.

Ovaj savet je prvenstveno bio usmeren na devojčice jer se verovalo da bi ih romani, zabava i opera mogli prerano uvesti u pubertet.

Takođe, savetovalo se roditeljima da deci ne kupuju igračke, već da ih mališani sami naprave kako bi ispunili slobodno vreme. Neke od starinskih ideja za igranje bili su izrada kolača od blata i rezanje papira u obliku lutkica ili nekih detalja iz prirode. Neposlušnu decu trebalo je "zaliti hladnom vodom".

(Telegraf.rs)