Greta ima novu poruku za ceo svet: Naš odnos s prirodom je prekinut, pređite na biljnu ishranu

Ona je rekla da će sledeće pandemije biti još strašnije ukoliko ne promenimo naš odnos prema prirodi

Švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg izložila je svoj pogled na promenu načina na koji svet proizvodi i konzumira hranu kako bi se suprotstavila pretnjama emisije ugljenika, epidemijama bolesti i stradanju životinja, prenosi Rojters.

Preporučujemo

U video snimku objavljenom na Tviteru, Tunberg je rekla da će se uticaj promene poljoprivrede na životnu sredinu, kao i izbijanje bolesti poput kovid-19, za koju se veruje da potiče od životinja, smanjiti promenom načina proizvodnje hrane.

- Naš odnos s prirodom je prekinut. Ali odnosi se mogu promeniti - rekla je Tunberg u video snimku kojim je obeležila Međunarodni dan biološke raznolikosti.

Fokus na poljoprivredi i povezivanje klimatske krize sa zdravstvenim pandemijama je novi ugao za Tunberg, koja je svoj bes u prošlosti obično fokusirala na kreatore politike i emisije ugljenika iz fosilnih goriva.

- Klimatska kriza, ekološka kriza i zdravstvena kriza, sve su međusobno povezane - rekla je ona.

Tunberg je rekla da je širenje bolesti sa životinja na ljude uzrokovano poljoprivrednim metodama, dodajući da bi prelazak na biljnu ishranu mogao da uštedi do osam milijardi tona CO2 svake godine.

Ona je u snimku rekla da će sledeće pandemije biti još strašnije ukoliko ne promenimo naš odnos prema prirodi.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je korona virus verovatno prešao sa slepih miševa na ljude preko druge životinje, dok naučnici tvrde da 60 odsto zaraznih ljudskih bolesti koje su se pojavile od 1990. do 2004. potiču od životinja.

U međuvremenu, potražnja za alternativama mesu raste širom sveta zbog zabrinutosti zbog zdravlja, dobrobiti životinja i životne sredine.

Više desetina firmi testira ribu, govedinu i piletinu uzgajane u laboratorijama, nadajući se da će prodreti u neistraženi segment alternativnog tržišta mesa, za koje se procenjuje da bi do 2029. godine mogao vredeti 140 milijardi dolara.

Globalni centar za adaptaciju, koji radi na ubrzanju klimatske otpornosti, saopštio je u januaru da bi klimatske promene mogle smanjiti globalnu proizvodnju hrane i do 30 odsto, dok bi porast mora i jače oluje mogle da primoraju stotine miliona ljudi u primorskim gradovima da napuste svoje domove.

(Telegraf.rs/Tanjug)