Slovo i broj koji su Nemcima strahom ledili srce i dušu: T-34
Mali sovjetski tenk nije imao najjači top niti najdeblji oklop, ali je zato bio vrhunski dizajniran, masovno proizvođen i posade su mu bile ludo hrabre
Defile mehanizacije na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi tradicionalno započinju sovjetski tenkovi T-34.
Početkom drugog svetskog rata samo su Hitlerove snage imale tehnološki i taktički savremene oklopne jedinice. Dok su Nemci imali teške i lake tenkove svi njihovi protivnici su imali vozila prilagođena sadejstvu sa pešadijom, konjicom ili oklopnjake koji su dejstvovali samostalno.
Ipak sovjetsko rukovodstvo je videlo tokom bitke za Francusku koliko je nemački način vođenja pokretnog rata efikasan, pa su odlučili da osavremene već postojeći pešadijski tenk T-26 i nešto brži BT tenk. Planovi za to postojali su i pre početka rata, ali sada je proces ubrzan.
Konstruktor Mihail Koškin tri godine je razvijao tenk težak 26,5 tona, oklop debljine od 47 do 60 milimetara, naoružan topom od 76,2 milimetra. Ipak njegova tajna nije bila u debelom oklopu već u nagibu koji pod kojim je taj oklop bio postavljen.
Početni napad Nemačke na SSSR pokazao je da Nemci nemaju zrno koje može da uništi T-34, iako su njihovi tenkovi bili teži, veći, zaštićeniji i jače naoružani. Ipak Sovjeti u tom momentu nisu imali dovoljan broj tih tenkova da bi učinili prevagu na bojnom polju.
Tek kada su T-34 uveli u masovnu proizvodnju njegova jednostavna konstrukcija se pokazala kao potpuni trijumf. Fabrike su mogle da "štancuju" tenkove. Takođe da bi se tenk popravljao i vozio nije potrebno nikakvo predznanje i iskustvo, pa su u roku od nekoliko dana u tenkove mogle da sednu posade koje nikada pre nisu videle motorno vozilo!
Svoje najslavnije trenutke T-34 pokazuje tokom operacija krunisanim bitkom za Kursk leta 1943. godine.
(Telegraf.rs)