Korona ubija "sećanje na Tita": Turisti više ne idu Brozu u Kumrovec, i Tuđmanova kuća pusta

Kumrovec je prošle godine posestilo 100.000 ljudi, ali ove godine je zbog korone turista mnogo mnogo manje

Rodnu kuću nekadašnjeg predsednika SFRJ u Kumrovcu ove godine posetilo je tri puta manje ljudi nego lani. S druge strane, u dvadesetak kilometara udaljenom Velikom Trgovišću isto pustoš. Naime, poseta rodnoj kući prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana smanjen je za trećinu u odnosu na 2019. godinu, piše 24sata.hr.

- Kaj bute, to vam je tak. Ali ne bojimo se mi za naše predsednike. Korona bu prošla, a oni buju i dalje tu - govore veseli Zagorci.

Tatjana Brlek iz muzeja Staro selo Kumrovec navodi kako je zbog situacije evidentan pad stranih posetilaca, a trenutno navrate tek individualci ili porodice kojima je ovo nezaobilazna destinacija na karti kada dolaze na Jadran ili se vraćaju s njega.

Organizovanih dolazaka turista iz Amerike, Izraela, srednjeevropskih zemalja nema, a pogotovo nema Kineza, kojima je Kumrovec jedna od tri top destinacije u Hrvatskoj.

No iz brojki je vidljivo kako u Kumrovec i u vreme korone stiže gotovo dva puta više turista nego što je to slučaj u Velikom Trgovišću. Pre korone ta je razlika bila još izraženija. U prvih sedam meseci prošle godine rodno mesto Josipa Broza Tita posetilo je 33.000 ljudi, dok je kroz rodnu kuću Franje Tuđmana prošlo gotovo četiri puta manje ljudi, odnosno njih 9,000.

U prvih sedam meseci ove godine u Kumrovec je stiglo 11.000 ljudi, dok je u istom razdoblju u Veliko Trgovišće navratilo 6.000 posetilaca.

Brlek kaže da je broj posetilaca, s obzirom na okolnosti, ipak respektabilan.

Osim pada broja stranih turista, ove godine nije bilo ni organizovanih dolazaka iz škola, koje su radile na daljinu, pa nisu relizovali terensku ni nastavu u prirodi.

Korona je sve poremetila 

Nakon karantina muzej je vrata za posetioce otvorio 1. maja, a nadaju se da će tokom avgusta dodatno popraviti brojke. Za razliku od Velikog Trgovišća, gde posetioce najviše zanima Tuđmanov život uopšteno, ali i kako se živi u mestu iz kojeg potiče, motivi dolaska u Kumrovec su različiti.

I dok jedni žele da upoznaju tradicionalnu arhitekturu i uživaju u prirodnim lepotama ovoga kraja, stranci i deo domaćih posetilaca prioritetno žele da vidi Titovo rodno mesto. Na samom ulazu u Muzej Staro selo Kumrovec nalazi se rodna kuća Josipa Broza Tita, koja u arhitektonskom smislu predstavlja primer zadružne kuće zidane u kamenu lomljencu i reprezentativan je primer hiže zidanke.

U unutrašnjosti je etnografska postavka koji prikazuje stambeni prostor tradicionalne zagorske kuće s kraja 19. veka. U starom jezgru rekonstruisani su 21 stambeni objekt, stara pučka škola, deset gospodarskih zgrada i devet pratećih objekata, u koje spadaju svinjci, spremišta za kukuruz, bunari...

Za ceo kompleks ovog muzeja na otvorenom brine se 15 zaposlenih, a troškovi održavanja pokrivaju se i od prodaje ulaznica i suvenira.

- Za sada nam nije ugroženo samo funkcionisanje - kaže Brlek.

Pre pet godina su odlukom sad bivše predsednice trajno u vlasništvo dobili 105 Titovih darova, dok je pet predmeta na dugotrajnoj arhivi.

Titova bista koju je u belom mermeru isklesao kipar Antun Augustinčić, nakon što je izletela s Pantovčaka, smeštena je u Titovoj rodnoj kući. Druga bista nepoznatog autora, dva Titova portreta, ulje na platnu slikara Marina Tartaglie i Omera Mujadžića, postavljeni su u salonu, a bakarni set za pušenje svoje mesto našli su u Vili Kumrovec.

Brlek priznaje da su upravo ti predmeti u to vreme privukli i veći broj posetilaca. Ali, nije epidemija uticala samo na broj turista koji dolaze u ovaj kraj. Načelnik opštine Kumrovec, Robert Šplajt, kaže kako je korona poremetila i raspisivanje novog tendera za prodaju Političke škole.

Tito je brend Kumrovca

- Kineski investitori koji su se javili na prvi tender i nisu celu priču uspeli da izrealiziruju sigurno će se opet javiti. U kontaktu sam s njima i oni od kupovine škole ne žele da odustanu. Uostalom, kupili su svu zemlju oko nje - rekao je načelnik Šplajt.

On se nada i da će tender za prodaju tog derutnog zdanja biti raspisan u septembru ili najkasnije u oktobru, a sve kako bi se mrtvi kapital stavio u funkciju i tako podstakao razvoj mesta na koji je država, čini se, zaboravila.

Politička škola nije jedini objekat koji su, za sada neuspješno, pokušali da prodaju. Šplajt se nada i novom tenderu za prodaju nekad poznatog Spomen-doma boraca Narodnooslobodilačkog rata i omladine Jugoslavije.

To zdanje koje se proteže na 70.000 kvadratnih metara zelene površine i 6.550 kvadrata zatvorenog prostora u boljem je stanju od Političke škole. Šplajt kaže da mu se za kupovinu tog objekta, pre korone, javilo troje zaintresovanih investitora.

Nije želeo da otkrije o kome je reč, ali navodi da su za ulaganja zainteresovana dva domaća i jedan strani investitor. Načelnik ističe kako Kumrovcu trebaju ulaganja jer kontinentalni turizam je budućnost. Upozorava na to da Kumrovec na bolje dane čeka već 25 godina.

- Uvek su tu neke prepreke. Zbog političkih i raznih ideoloških uverenja Kumrovec je nepravedno zapostavljen. Koliko ga god država i ignoriše i ne mari za njega, ljudi još više ovde dolaze - rekao je Šplajt.

Bez obzira na to voleli ga ili ne, kaže načelnik, Tito je brend Kumrovca i trebalo bi ga turistički bolje iskoristiti i, naravno, na tome zaraditi. Napominje kako je prošle godine mesto posjetilo 100.000 ljudi. Kad bi imali smeštajnih kapaciteta da se ljudi mogu zadržati od tri do četiri dana, ta brojka bi, uveren je, bila značajno veća.

(Telegraf.rs)