Eskobarove nilske konje više niko ne može da zauzda: Cela Kolumbija u problemu

Eskobar je na vrhuncu narko vladavine 1980. godine iz Afrike prošvercovao četiri nilska konja za svoj privatni zoo vrt

Nilski konji koji su se poslednih decenija nekontrolisano namnožili u Kolumbiji postali su veliki problem vlastima te zemlje, jer životinjsko carstvo koje je nekada pripadalo narko kralju Pablu Eskobaru niko više ne može da zauzda, a rešenje ne vide ni stručnjaci za sterilizaciju.

Preporučujemo

Eskobar je na vrhuncu narko vladavine 1980. godine iz Afrike prošvercovao četiri nilska konja za svoj privatni zoo vrt koji je bio deo njegovog ogromnog ranča na hacijendi Napoles smeštenog između grada Medeljin i kolumbijske prestonice Bogote, u kojem su živeli i nojevi, žirafe, antilope i slonovi.

Tri ženke i jedan mužjak živeli su u početku na velikom jezeru na imanju, a Eskobar je dozvoljavao ljudima da dolaze i razgledaju životinje. Nakon njegovog ubistva 1993. hacijenda je propala, životinje su našle novi dom ali niko, kao ni danas, nije želeo da zbrine nilske konje, ponekad agresivna stvorenja koja mogu biti teška i nekoliko tona.

Četiri decenije kasnije, oni su postali divlji, deo njih je pobegao sa imanja i sada živi u Magdaleni, najdužoj kolumbijskoj reci. Po procenama ih ima 80, a kako stručnjaci kažu u narednih 10 godina moglo bi ih biti i 150.

Karlos Valderama, veterinar lokalne ekološke grupe koji je prvi uradio hiruršku sterilizaciju nilskog konja u divljini, kaže da nije optimista da problem tako može da se reši.

- Životinja je bila toliko velika da nam je bila potrebna dizalica, postupak je trajao 12 sati. Ono što je još značajnije, jeste da je urađen u Kolumbiji hiljadama kilometara od njihovog prirodnog staništa u Africi - rekao je Valderama za DW.

Podseća da u prirodnom afričkom staništu njihova populacija zavisi od sezonskih suša, koje im ograničavaju hranu i teritoriju, ali da svega toga nema u Kolumbiji. Nemaju ni prirodne neprijatelje iako je blizu imanja bilo jaguara koji su premali da bi napali jednog nilskog konja.

"Jaguar je naš najveći predator, ali on ima sto kilograma u poređenju sa dve ili tri tone koliko teži nilski konj i on tu ništa ne može", rekao je Valderama. Dodaje da ih je video i na udaljenosti od 250 kilometara od hacijende.

Biolozi opet kažu da nilski konji narušavaju eko sistem i zagađuju reku. "Bakterije mogu dovesti do smanjenog nivoa kiseonika u vodi i uzrokovati smrtnost riba i štetno cvetanje algi", rekao je stručnjak Univerziteta u Kaliforniji Džonatan Šurin.

Neki rešenje vide u izgradnji rezervata, ali Kolumbija za to nema 500.000 dolara.

Ribari se plaše tih džinova, koje noću ulaze na imanja, jedu useve i nekada slučajno zgnječe manja goveda, rekao je Valderama i dodao da nijedan čovek nije stradao zbog njih. Kaže da je opasno što ih Kolumbijci doživljavaju kao slatke životinje iz crtanog, pa bebe donose kući, dok su u Africi svesni njihove opasnosti ako im neko uđe na teritoriju.

Eskobar je ubijen 1993. dan nakon 44. rođendana. Bio je na Forbsovoj listi najbogatijih na svetu. Do 1975. godine imao je ustaljene rute po kojima je prevozio drogu na obalu SAD, najviše u Majami i Njujork, a do 1980. mesečno i do 80 tona kokaina.

O njemu je snimljen film, u kojem glavne uloge igraju Penelope Kruz i Havijer Bardem. Netflix je nedavno najavio i "Cocaine Hippos" upravo o nilskim konjima koje je doneo iz Afrike.

(Telegraf.rs/Tanjug)