Borba za opstanak: Ovo drvo preživelo je ledeno doba, a sada mu preti velika opasnost
Borba za opstanak autohtone vrste
Sederberg planine na Zapadnom rtu Južnoafričke Republike dobile su ime po retkoj vrsta drveta na planeti. Widdringtonia cedarbergensis je autohtoni kedar koji se ne može videti na drugim delovima planete.
Autohtona vrsta nastala pre 225 miliona godina preživela je ledeno doba. Danas se suočava sa velikom opasnošću i njena budućnost je pod znakom pitanja.
Poslednjih 17 godina o sudbini kedra brine se Rika du Plesis. Tokom istorije čovečanstva česte seče su ugrožavale opstanak kedra, a danas se suočava sa drugačijim problemom.
- Klimatske promene na Zemlji povećale su prosečne temperature i smanjile količinu padavina. Nedostatak kiše dovode do isušivanja zemljišta, a to je jedan od razloga što mlada stabla kedra ne mogu da se razvijaju. Globalno zagrevanje pogoduje razornim požarima, a kada vatra jednom dotakne stablo, drvo umire - kaže Du Plesis iz vladine organizacije za očuvanje prirode CapeNature.
Aktivistkinja za zaštitu živog sveta kaže da je ovaj deo Afrike nekada bio prekriven kedrom, a danas se drvo može videti samo u visokim planinskim predelima. Retko raste među stenama, zbog nedostatka vode. Procenjuje se da u divljini ima oko 13.500 autohtonih stabljika.
Sadnja drveća
Sa namerom da spasi vrstu od izumiranja, organizacija CapeNature razvila je šemu sadnje drveća. Reč je o delikatnom procesu koji počinje skupljanjem semena. Seme se koristi za razmnožavanje u rasadnicima, a potom se male stabljike sade na stenovitim površinama gde počinju život.
- Nekada se moramo popeti visoko u planini. Nema puteva, pa sve što nam je potrebno za sadnju stabala nosimo sa sobom. U pojedinim slučajevima nosimo vodu kako bismo uspešno zasadili sadnice. Posao je težak, ali imam posvećen tim - kaže Du Plesis.
Lično je učestvovala u sadnji više od 13.000 stabljika. Prihvatanje sadnica je veoma neizvestan proces. Glodari vole izdanke stabla, a najveća pretnja je vatra. Samo 10 odsto sadnica preživi u divljini, pa Du Plesis gradi plantaže kako bi povećala šanse kedra da opstane, piše CNN.
Kap po kap
Stabljike se sade u "vodenim kutijama" - plastičnim posudama koje skupljaju kišnicu i pomoću pamučne niti spuštaju vodu do korena po sistemu kap po kap.
- Kutije obezbeđuju vodu biljki tokom čitave godine i procenat preživljavanja stabljika koje se sada na ovaj način je blizu 100 odsto - objašnjava Du Plesis . Jedinke mogu da žive 1.000 godina, što je neverovatno. Zato je Du Plesis posvetila život kedru.
- Verujem da uloženi napor donosi rezultat i prave razliku u odnosu na prethodno stanje. Čak je i najmanji pomak važan - navodi Du Plesis.
N.N.