Zadivljujuće: U ćilibaru starom 99 miliona godina pronašli mini predatora koji je nekad ulivao strah

Dinosaurus je manji od najmanjih ptica

Lobanja najmanjeg dinosaurusa na svetu podseća na ptičju, a pronađena je u ćilibaru starom 99 miliona godina.

Glava ovog bića bila je manja od najsitnije ptice na svetu. Vilica je ispunjena reckastim zubima, a oči ispupčene kao kod guštera. Uprkos dimenzijama, dinosaurus se ponašao kao predator.

Preporučujemo

Fosil stvorenja Okuludentavisa je ostatak najmanjeg dinosaurusa ikada pronađenog na planeti.

- Uzorak je ostavio snažan utisak već pri prvom pogledu. Nikada nisam video nešto slično - kaže Profesor Instituta za paleontologiju kičmenjaka Kineske akademije nauka i saradnik Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu Džingmai O'Konor. Profesor kaže da je začuđen izgledom lobanje.

- Preko 100 zuba bilo je smešteno u čeljustima. Oči su pozicionirane tako da gledaju u stranu. Danas se ne može sresti ništa slično ovom stvorenju - navodi O'Konor.

Ustaljena slika dinosaurusa kao ogromnih stvorenja promenjena je ovim otkrićem. Uzorak ćilibara dokazuje da je njihov svet bio mnogo raznovrsniji nego što se pretpostavlja. Postoji mnogo fosila koji svedoče o dinosaurusima malih dimenzija, ali teško ih je pronaći.

- Ključna poruka ove studije govori da je veliki deo ekosistema dinosaurusa ostao nepoznanica za nauku. Ne zna se mnogo o najmanjim dinosaurusima - kaže profesor biologije iz Kalifornije Lars Šmic. Zajedno sa O'Konorom potpisuje rad objavljen u časopisu Nature.

Fosili koji ostaju u glini, pesku ili mulju najčešće su uništeni pod uticajem hemijskog svojstva materijala. Pesak može zdrobiti ostatke malih životinja. Ćilibar se formira od smole četinara i čini da fosilni ostaci ostanu sačuvani kao 3D slika.

- Ostaci životinja u ćilibaru izgledaju kao da su juče uginule. Meka tkiva ostaju zarobljena na malom prostoru koji prkosi vremenu - objašnjava O'Konor.

Van domašaja mašte

Prvi skelet dinosaurusa u ćilibaru opisala je 2016. godine kineska naučnica Lida Ćing. Pronašla je sačuvani rep dinosaurusa na pijaci u Mjanmaru. Na svaka dva meseca putovala je do kineske granice sa Mjanmarom, kako bi tragala za novim primercima. Ćing je jedna od autorki najnovijeg istraživanja.

- Raznovrsnost dinosaurusa je izvan domašaja ljudske mašte. Prethodno je pronađen otisak stopala dinosaurusa dužine jednog centimetra. Mislila sam da je reč o najmanjem primerku, ali smo kasnije pronašli Okuludentavisa - navodi Ćing.

Naučnica kaže da je ćilibar kupila Kaung-Ra, tašta upravnika muzeja na jugozapadu Kine. Kaung-Ra ga je potom poklonila muzeju, kako bi naučnici mogli da proučavaju ostatke. Njeno ime nalazi se u zvaničnom nazivu fosila - Oculudentavis khaungraae, piše CNN.

Kustos američkog muzeja ćilibara Dejvid Grimaldi kaže da se nalsage ćilibara u Mjanmaru formiraju u većim komadima i ima ih više nego bilo gde u svetu. Naslage se eksploatišu i prodaju. Postali su važan izvor za otkrivanje drevnih insekata, biljaka, gljiva, a u novije vreme i dinosaurusa.

- Očuvanost fosila i njegove dimenzije govore da se radi o izuzetnom otkriću. Dinosaurus liči na pticu, ima oštre zube i očne kosti - kaže Grimaldi.

Jedinstvene osobine

Karakteristike pronađenog fosila govore o razvoju ptica čiji su preci bili dinosaurusi. Proces smanjivanja njihovog tela odvijao se brže nego što se mislilo.

- Minijaturizacija se najčešće odvija na izolovanim okruženjima ostrva i poluostrva. Nije iznenađenje što je ćilibar star 99 miliona godina pronađen u Mjanmaru. Minijaturizacija je proces koji se najčešće ogleda u gubitku zuba i smanjenju očiju. Okuludentavis ima više zuba nego obično i to je znak da evolucija ne teče uvek po pravilima  - kaže O'Konor.

Ostali preci ptica poput krilatog dinosaurusa arheopteriksa su bile mnogo veće. Proučavanjem lobanje se ne može zaključiti kako je Okuludentavis povezan sa ranim pticama i krilatim dinosaurusima.

Profesor Lars Šmic kaže da postoji samo nekoliko vrsta žaba i guštera koje su manje od minijaturnih dinosaurusa. Dodaje da se radi o donjoj granici dimenzija karakterističnih za male kičmenjake.

Za razliku od kolibrija koji nema zube i hrani se nektarom, naučnici veruju da je Okuludentavis lovio insekte. Pretpostavlja se da je njegovo telo bilo prekriveno perjem, ali nijedan dokaz nije sačuvan u ćilibaru.

Oči Okuludentavis su veoma specifične. Kosti očne duplje formiraju konus koji se može sresti kod sova. Ova pojava ukazuje da je imao oštar vid. Usmerene su u stranu, a sove gledaju pravo. Ovakva pojava nije pronađena kod ostalih dinosaurusa i svih životinjskih vrsta koje danas naseljavaju planetu.

- Ćilibar je idealan za čuvanje malih organizama. Fosili većih životinja su često nepotpuni, pa naučnici nemaju potpunu sliku o njima. Otkriće lobanje Okuludentavisa nije dovoljno da bi se pronašlo njegovo mesto u porodičnom stablu dinosaurusa - navodi kineski paleontolog Ksu Ćing.

Pojedini naučnici su se nadali da bi ćilibar mogao biti izvor genetskog materijala stvorenja, poput zapleta u filmu "Park iz doba jure", kada naučnici pronalaze DNK dinosaurusa iz krvi insekata sačuvanih u ćilibaru. Ksu kaže da to još uvek nije moguće.

- Stručnjaci su verovali da je ćilibar dobar izvor DNK ili proteina, ali istraživanja pokazuju da to ipak nije slučaj. Ipak, reč je o materijalu koji dobro čuva kožu, tkiva, perje i skelet, pružajući naučnicima važne informacije - objašnjava O'Konor i dodaje da lobanja dinosaurusa ne može pomoći da se otkrije njegovo mesto u ekosistemu drevnih vremena.

- Glavna asocijacija na dinosauruse su veliki skeleti, ali se paleontologija menja sa otkrićima fosila kičmenjaka sačuvanih u ćilibaru - objašnjava O'Konor.

(N. N.)