Uznemirujući nagoveštaj koji je otkrila studija o koralima: Naučnicima se ovo nimalo ne sviđa

Stručnjaci, uz uverljive dokaze, upozoravaju da se sprema novo masovno izumiranje

Ako se u obzir uzme izreka da su „oni koji ne poznaju istoriju osuđeni na to da im se ona ponavlja“, onda bi se, sa posebnom pažnjom trebalo prisetiti poslednjeg zabeleženog slučaja, kada je život na Zemlji gotovo nestao. Pogotovu u situaciji kada naučnici, uz uverljive dokaze, upozoravaju da se sprema novo masovno izumiranje.

Preporučujemo

Na prvi pogled, njihov rad može delovati nepristupačno, kao da je namenjen samo za  kolege iz struke. Rad se tiče poređenja današnjih korala sa odgovarajućim vrstama iz prošlosti. Poput šifrovane poruke iz prošlosti, podaci otkrivaju zastrašujuće paralele između sudbine današnjih vrsta i onih koje su nestale zajedno sa dinosaurusima.

- Kada smo napravili poređenja i videli rezultate, za mene je to bio trenutak u kojem mi se digla kosa na glavi jer se ispostavilo da se sa koralima dešava isto što se dešavalo i ranije kada su izumrli - kaže za Newsweek, pomorski biolog Dejvid Gruber (David Gruber) sa „Gradskog univerziteta u Njujorku“.

Koralni grebeni, kao stecišta raznih vrsta riba i ostalih oblika morskog života, devastirani su porastom temperature okeana, uzrokovanog klimatskim promenama. Tokom poslednjih 30 godina, više od polovine ukupnog broja ovih grebena na svetu, nestalo je.

Studija objavljena u magazinu „Scientific Reports“otkriva da su vrste korala koje gube boju i odumiru slične onim vrstama koje su nestale prilikom poslednjeg talasa masovnog izumiranja korala, pre 66 miliona godina.

- Radi se o vrlo pametno osmišljenoj studiji. Služeći se geološkom prošlošću, pronađeni su putokazi kojima se može predvideti budućnost -  kaže Džejms W. Porter (James W. Porter), pomorski biolog sa Univerziteta Džordžija, koji nije bio uključen u istraživanje.

Korali su idealni za poređenje po principu „nekad i sad“, zahvaljujući njihovom čvrstom skeletu na kojem trajno ostaju zabeležene sve promene nastale tokom vremena.

Naučnici pažljivo posmatrali promene

„Crvena lista“ na kojoj se nalazi 839 ugroženih vrsta korala, sačinjena od strane „Međunarodne unije za zaštitu prirode“, poslužila je naučnicima kao polazna tačka za upoređivanje.

Tim stručnjaka započeo je istraživanje identifikovanjem zajedničkih obeležja nekolicine vrsta korala, koji su uspeli da prežive poslednje veliko izumiranje. Potom su današnje korale podvrgli identičnom ispitivanju.

Otkriće do kojeg su došli, sa jedne strane pokazuje da koloritni, talasasti korali koji spadaju među najranjivije vrste korala danas, u mnogome podsećaju na one koji su davno izumrli. Sa druge strane, današnje vrste koje i dalje bujaju jesu one koje formiraju male kolonije u dubokim vodama, i koje predstavljaju iste vrste poput onih koje su uspele da prežive talas izumiranja, milionima godine pre.

- Korali polako poprimaju ta katastrofična obeležja. Mislim da je to snažna poruka -  kaže Gruber koji je ujedno i istraživač za „National Geographic“.

Tokom istorije planete Zemlje, dogodilo se pet većih talasa izumiranja.

Izveštaj koji je učinio prekretnicu na ovom polju, objavljen je prošle godine od strane međunarodnog konzorcijuma pod nazivom „Međuvladina naučna platforma o biodiverzitetu i ekosistemu“.

- Planeta se uveliko suočava sa nestajanjem pojedinih vrsta i to na alarmantnom nivou. Uz nedavne požare u području Amazona i u Australiji, ova stopa može biti dodatno pogoršana. Antropocen je vrlo opasno vreme za vrste na ovoj planeti - kaže Porter, koji je član konzorcijuma.

Koliko god kriza oko izumiranja vrsta bila dramatična, mereno u okvirima vremenske skale prosečnog ljudskog života, to jedva da je i vidljivo.

- To je kao usporeni snimak sudara automobila - kaže Gruber.

Ova studija, prva koja je uporedila današnje ugrožene vrste sa onim nestalim u doba dinosaurusa, pruža uvid u ono što mnogi biolozi već nazivaju „šestim talasom izumiranja“. Dobre vesti koje donosi ova studija, makar za sentimentalno nastrojene pomorske biologe je da su neke vrste korala dovoljno otporne da opstanu i u uslovima novog talasa izumiranja.

Masovno izumiranje stvara efekat prirodnog odabira, ono ne poništava život u potpunosti.

- Nikada ne izumire sve. Treba da prođe nekoliko miliona godina kako bi se sve vratilo u normalu ali ovog puta u potpuno drugačijem obliku -  pojašnjava Gruber.

Prema jednoj drugoj studiji, iz 2017. godine, gotovo 60 procenata vrsta primata spada među one kojima preti izumiranje.  Ipak, neke vrste karakteriše naročita otpornost i sposobnost da podnesu i najteže uslove života.

Meduze, primera radi,  mogu preći u fazu ciste i izdržati čitave godine bez hrane. Dugoživci se, sa druge strane, iako se potpuno sasuše mogu oporaviti uz samo jednu kapljicu vode. Ljudi, kao vrsta nisu tako fleksibilni.

- Iako mislimo da smo jaki i otporni, zapravo smo veoma krhki u odnosu na druge vrste-  pojašnjava Gruber.

Prednost ljudi u odnosu na druge vrste je u  pronicljivosti, kojom čovečiji mozak doprinosi rešavanju problema.

- Mi smo sposobni da postavimo čoveka na Mesec, izumeli smo mnoge napredne tehnologije. Isto tako, mogli bismo da zaustavimo i ovaj talas izumiranja. Ipak, čini se da ne samo što to ne radimo već dodatno podstičemo taj proces, dok se sa druge strane korali prilagođavaju i menjaju - zaključuje Gruber.

(T.T.)