Neverovatno životinjsko carstvo: Nilski konji ne znaju da plivaju, pacovi drže dah u vodi tri minuta

Jedna vrsta hobotnice je toliko vešta u imitaciji drugih morskih stvorenja, da se donedavno uspešno krila od naučnika

Što Majka Priroda može da osmisli, to ne mogu ni najmaštovitiji tvorci fantazije i naučne fantastike. Bilo bi potrebno par života da se podrobno istraže sva ta fascinantna stvorenja sa kojima delimo planetu. Pripremili smo vam nekoliko zanimljivih priča iz životinjskog carstva koje će vas ostaviti bez daha.

Preporučujemo

Nilski konj

Postoje dve vrste nilskih konja - patuljasti i obični. Ova veličanstvena stvorenja provode dve trećine svog dana u vodi. Iako se na prvi pogled čine kao nežni džinovi, krajnje su opasni. Svake godine, više ljudi strada od njih nego od belih ajkula i lavova skupa.

Ispod njihove 5 cm debele kože, koja ne propušta vodu, nalaze se gusti mišići. Zbog toga su veoma teški. Najveća zabeležena težina iznosila je neverovatne 4 tone, što znači da je ta jedinka težila koliko i dva terenska automobila, tvrdi Animal Planet.

Za razliku od većine sisara, ovi glomazni papkari ne plutaju, već tonu. Iako provode 16 sati dnevno u vodi, oni, u stvari, ne plivaju. Radije, oni se šetaju pod vodom ili, čak, galopiraju neverovatnom brzinom.

Hobotnica

Postoji oko 300 vrsta ovog mekušca vanzemaljskog izgleda. Nastanjuju sve okeane sveta i poseduju neverovatnu sposobnost preobražavanja. Tajna njihovih zapanjujućih moći je u koži načinjenoj od elastičnih ćelija, koje su ispunjene raznobojnim pigmentom. Svaka ćelija u stanju je da promeni svoju boju i veličinu po volji. Reč je o prizoru iz neke druge dimenzije. Na hiljade ćelija se transformiše u odnosu na okruženje.

Ali, to nije sve što oni mogu da urade. Pored toga što menjaju boju, hobotnice mogu i da se preoblikuju. Sposobni su da stvore kvrge, bodlje, grebene i grube ivice kako bi zaličili na vegetaciju i kamenje oko sebe. Mogu doslovno da nestanu.

Možda i najfascinantnija vrsta jeste Thaumoctopus mimicus, poznata i kao imitator hobotnica. Ovaj prirodni mađioničar poseduje jedinstveno umeće da se transformiše u najmanje 15 različitih vrsta morskih životinja. Ako je u blizini ajkula, oponašaće otrovnu pljosnatu ribu ili zadobiti bodlje i jarku ružičastu boju koja asocira na ubojitu ribu lava. Toliko su inteligentni, da se od jedne vrste riba, koje ih napadaju, brane tako što oponašaju morsku zmiju otrovnicu koja lovi ove ribe.

Do pre 20 godina, naučnici nisu ni znali da imitator hobotnica postoji. Eto koliko su vešti u svom zanatu.

Pacov

Postoji 56 vrsta, ali najrasprostranjeniji je smeđi pacov. Ovaj glodar ne živi u divljini, jer tamo gde su ljudi, tamo je i hrana. Množe se neverovatnom brzinom. Ženka se okoti 12 puta godišnje, sa do 22 mladunčadi po okotu. Pošto se i oni vrlo brzo množe, jedan par pacova godišnje u stanju je da okoti potomstvo od više od 2000 jedinki.

Provlače se kroz rupu veličine novčića. Njihova rebra povezana su sa kičmom svojevrsnim šarkama, što im dozvoljava da ih privremeno skupe pod pritiskom. Vode se prema pravilu da ako prolazi glava, proći će i ostatak tela.

Takođe su i vrsni skakači. Raspon skoka im seže i do 60 cm, što je isto kada bi čovek mogao da skoči 3,3 metra uvis. Njihov dugačak rep služi im za balansiranje dok prelaze preko uzane putanje, pa su zato vešti u brzom hodu po kablovima.

Ipak, najjezivije su njihove plivačke sposobnosti, zbog kojih mogu da savladaju i kanalizacione cevi. Zadržavaju dah u vodi i do 3 minuta, pa ih puštanje vode neće nužno osujetiti da vam prođu kroz ve-ce šolju.

Slon

Dok je ljudsko telo sastavljeno od 850 mišića, samo slonova surla ima više od 40.000. To im pruža mogućnost da je vešto koriste od vrha do korena. Kada su žedni, šire svoje dve nozdrve dovoljno da upiju onoliko vode koliko će im trebati. U samo jednom navratu, njihova surla može da primi 7,5 litara vode.

Koriste svoju surlu na najdinamičnije načine. Na završetku se nalaze dva manja vrha koja mogu da skupljaju i opružaju na isti način na koji ljudi koriste prste, i tako podignu čak i sitne predmete sa zemlje. Prepreku im ne predstavljaju ni semenke, koje vrlo pametno mogu da zahvate unutrašnjošću svojih prstolikih vrhova surle.

Gepard

Ove afričke mačke su najbolji sprinteri u prirodi. Imaju rep dugačak 76 cm koji im služi za održavanje ravnoteže tokom trčanja. Bez njega bi se pri svojoj velikoj brzini jednostavno preturili. Ipak, ono što je daleko fascinantnije jeste nedavno naučno otkriće - glava geparda ostaje praktično nepomična u trku. Razlog za to su ušni kanali, duži nego kod ijedne druge mačje vrste. Ispunjeni su tečnošću i dlačicama koje služe kao senzori.

Dok gepard trči, ove dlačice mere njegove pokrete u odnosu na pomeranje tečnosti u ušnim kanalima. Ti podaci se, zatim, šalju u mozak, koji uspešno fiksira glavu kao da je žiroskop, što omogućava ovom predatoru da se usredsredi na plen u hitrom trku.

Slepulje

Među najbizarnijim stvorenjima u hladnim okeanskim dubinama obitava i slepulja. Njena želatinasta glava sadrži red zuba oštrih kao britva. Hrane se mrtvim ribama koje potonu na morsko dno. Imaju veoma specifičan način ishrane. Koristeći svoje oštre zube, uvlače se u leš ribe i jedu je iznutra, a isto bi učinili i živom stvoru.

Poseduju pomalo odbojan odbrambeni mehanizam. Naime, kada su uznemireni, pore na njihovom telu luče svojevrsnu ljigu koja se meša sa slanom morskom vodom i stvara lepljivu sluz. Jedna slepulja u stanju je proizvede skoro 19 litara ove ljige za nekoliko minuta.

(N. I.)