Neverovatno: Otkriveno kako je izgledao život poslednjih neandertalaca, čije gene svi nosimo

Život poslednjih neandertalaca i dalje u mnogo čemu predstavlja potpunu misteriju, ali četiri pećine otkrivene na Gibraltaru pružaju do sada neviđen uvid u to kako su živeli preci savremenog čoveka

Pre 40 hiljada godina na tlu današnje Evrope čovek nije bio jedina humana vrsta koja je tu živela, već je bilo još najmanje tri vrste slične njemu.

Jedna od njih je i vrsta neandertalaca, prepoznatljiva po svojim zdepastim konturama i izrazito velikim obrvama, koja je u najvećoj meri podsećala na današnjeg čoveka, a nastanjivala je mnoge delove evropskog kontinenta tokom perioda dužeg od 300 hiljada godina.

Preporučujemo

Neandertalci su nesumnjivo bili vrlo otporna vrsta. Oni su postojali 200 hiljada godina duže nego što vrsta kojoj današnji čovek pripada, Homo sapiens, ukupno postoji. Tragovi njihovog egzistiranja na evropskom kontinentu gube se u vremenskom razdoblju od pre 28 hiljada godina, te se osnovano pretpostavlja da su kao vrsta tada izumrli.

Fosilni ostaci pokazuju da su poslednje skupine pre izumiranja bile grupisane oko područja današnjeg Gibraltara, a nova otkrića pokazuju da su mnogo više bili nalik današnjem čoveku, nego što se to do sada smatralo.

Gibraltar, koji je zahvaljujući ovim pećinama na listi Uneskove kulturne baštine od 2016. godine, poprište je istraživanja koncentrisanih na dosad neistraženu Gorhamovu pećinu.

- Na ovom prostoru je postojao neki oblik neandertalskog grada i ovo je oblast sa najvećom koncentracijom  neandertalaca na teritoriji Evrope - kaže za BBC direktor Arheološkog muzeja na Gibraltaru Klajv Finlajson.

Prisustvo ove vrste na Gibraltaru po prvi put je ustanovljeno 1848. godine, kada je otkrivena lobanja odrasle jedinke neandertalca. Od tada, pronađene su kosti sedam drugih pripadnika vrste, kao i brojne rukotvorine koje su koristili u svakodnevnom životu, poput oruđa, školjki i životinjskih ostataka.

Naslage ostataka koje su pripadnici ove vrste ostavili za sobom potiču iz različitih geoloških perioda, pa se pretpostavlja da su neandertalci ove pećine periodično naseljavali tokom razdoblja dugog 100 hiljada godina.

Postoje nagoveštaji da su naseljavali i okolne priobalne oblasti, ali usled činjenice da je nivo vode za poslednjih 30 hiljada godina značajno porastao, mnogi potencijalni dokazi njihovog prisustva nalaze se duboko pod vodom. Srećom, strme litice Gibraltara ostale su nepotopljene i sačuvale su veliki deo značajnih ostataka.

I dok je prednji deo Gorhamove pećine otvoren i obasjan sunčevim zracima, a uz to pruža i pogled na okean, zadnji deo je mračan  i izdeljen na nekoliko odaja. Pećina je tokom leta ostajala relativno hladna, dok je u zimskom periodu zadržavala toplotu, te je predstavljala idealno utočište i štitila od opasnih predatora.

Nežna vrsta

Baš kao i ostatak njihove vrste, neandertalci koji su živeli na ovom prostoru bili su daleko od predstave koju današnji čovek ima o njima,  kao o brutalnim, zdepastim, primitivnim stvorenjima koja komuniciraju  mumlanjem i nasilno vitlaju motkama prema svakom ko pokuša da im se približi.

Zapravo, istraživanja na polju genetike pokazuju da čovek deli 99,5 odsto DNK sa neandertalcem, te da i danas nosimo neandertalski gen u sebi. S tim u vezi, Paola Vilja sa Univerziteta Kolorado u svom  istraživanju na polju genetike napominje kako „moramo odbaciti kompleks superiornosti modernog čoveka u odnosu na svoje pretke“.

- Kada su preci današnjeg čoveka stigli iz Afrike u Evropu, neprestano su se mešali sa neandertalcima i sparivali sa njima. Svaka individua rođena u današnje vreme izvan prostora Afrike i dalje u svom genu nosi dokaz o ovom praistorijskom  mešanju - zaključuje Vilja.

Neandertalci umeli da plivaju

Na povezanost čoveka sa svojim neandertalskim precima ukazuju još neki ostaci pronađeni u gibraltarskim pećinama.

- Pretpostavlja se da su, na osnovu onoga što je zatečeno među ostacima, u ishrani koristili morske sisare i razne vrste ribe. Ovo nije iznenađenje jer skorašnja otkrića pokazuju da su neandertalci umeli da plivaju. Postoje čak i dokazi o tome da su lovili delfine -  kaže Finlajson.

Ostaci više od 150 različitih vrsta ptica takođe su pronađeni u Gorhamovoj pećini. Mnogi od njih imaju trgove zuba ili su isečeni, što upućuje na to da su ih neandertalci koristili u ishrani. Među njima ima čak i ptica predatora, poput orlova i lešinara. Iako nije poznato kojom tehnikom su se služili prilikom lova, da li su postavljali mamce ili to činili na neki drugi način, poznato je da u ishrani nisu koristili čitavo telo ptice, pogotovu ne ptice poput lešinara koje su pune štetnih kiselina.

- Ono što čudi je da se mnogi tragovi rezanja nalaze na kostima krila, na kojima ima jako malo mesa, što upućuje na to da su ptice lovili zbog perja - kaže Finlajson. On dodaje da su izgleda posebno preferirali ptice sa crnim perjem i najverovatnije ga koristili za dekoraciju ili kao nakit.

Ovakvi rituali ukazuje na to da su neandertalci bili sofisticirani u shvatanju kulturnih simbola i da su ih u velikoj meri poštovali. Kreativnost i apstraktno rezonovanje potrebno da bi se životinja koja leti pretvorila u neki dekorativni ogrtač dokazuje da su kognitivne sposobnosti ove vrste bile vrlo slične sposobnostima današnjeg čoveka.

Drevni umetnici

Otkriće šara na zidu Gorhamove pećine iz 2014. godine prvi je dokaz neandertalske umetnosti. Da nije reč o slučajnosti već o nečemu što je prethodno moralo biti osmišljeno govori i činjenica da su arheolozi, kada su pokušali da icrtaju istu takvu šaru, došli do zaključka da je za najdublji otisak u kamenu bilo potrebno oko 60 udaraca oštrim kamenim predmetom.

Dalja otkrića dekorativnih školjki,  kao i korišćenje pigmenta oker boje za bojenje, upućuju na zaključak da su neandertalci koristili objekte za stvaranje umetnina. Tokom 2018. godine, veći broj pećinskih crteža i iscrtanih geometrijskih oblika otkrivenih u Španiji pripisan je neandertalcima,  a neki datiraju i iz perioda od pre 64 hiljade godina.

Da su preci modernog čoveka mogli nešto da nauče od neandertalaca,  kao i da su ovi bili spremni da dele određena dostignuća, dokazuju primerci alata napravljenih od kostiju koji su otkriveni na području koje su nastanjivali neandertalci, a kasnije, iste takve alatke pronađene su na prostorima koje su isključivo nastanjivali preci današnjeg čoveka.

Tim istraživača sa Univerziteta Lajden  (University of Leiden) u Holandiji, koji je predvodila Mari Soresi (Marie Soressi), analizirao je područja na kojima su neandertalci živeli u periodu od pre 40-60 hiljada godina.

Alatke koje su pronađene predstavljaju zapravo delove kostiju rebara jelena, koje su najverovatnije korišćene kako bi se odeća učinila mekšom za nošenje.

- Ovaj tip kostiju  tipičan je za bilo koje područje koje su nastanjivali preci modernog čoveka, a nakon što su neandertalci izumrli - kaže Soresi.

- Ljudi su kopirali način upotrebe kostiju koji su koristili neandertalaci,  te je za mene upravo ovo potencijalno prvi dokaz prenetog znanja sa neandertalca na čoveka. Neandertalci su evolutivno bili na mnogo višem nivou nego što smo mi to dugo vremena smatrali, tako da je vreme da shvatimo da su ove dve vrste izjednačene na mnogim poljima na kojima ih poredimo – dodaje ona.

Iako je njihova vrsta izumrla, neandertalci nisu u potpunosti nestali. Veliki deo njihovog genoma zadržao se u telu današnjeg čoveka, a pečat koji je ova vrsta ostavila na čovečanstvo trajaće još hiljadama godina.

(T. T.)