Dinosaurusi gotovo da nisu videli sunca: Da li ste znali da je dan nekad trajao svega nekoliko sati?

Zemlja se i dalje sve sporije okreće, a dan se produžava

Ukoliko se osećate kao da je dan prekratak da biste uradili sve što ste naumili, pomislite na dinosauruse – njihov dan bio je još kraći. Danu koji traje 24 časa prilagođena je biologija svih sisara, naša tehnologija kao i kultura. Ali, nije uvek bilo tako, piše „ABC News“.

Preporučujemo

- Dužina dana na Zemlji se polako uvećavala tokom većeg dela Zemljine 4,5 milijarde godina duge istorije, a sve zahvaljujući Mesecu - kaže dr Rouzmeri Mardling, astrofizičarka sa Univerziteta Monaš. - Razlog je taj što Mesec pokušava da uspori Zemljinu rotaciju. Zemlja se okretala oko svoje ose znatno brže u vremenima kada je Mesec tek nastajao.

Kada se Mesec formirao, dužina dana na Zemlji bila je vrlo kratka – dan je trajao dva ili tri sata, a mnogo bliži Mesec tada bi napravio krug oko naše planete za svega pet sati.

Kako nas je onda Mesec usporio? To ima veze sa gravitacionom silom i prenošenjem momenta impulsa. Gravitaciono povlačenje Meseca vrši silu na Zemlju koja prenosi ugaoni momenat svoje rotacije u orbitu Meseca.

- Pritom, Zemlja blago usporava, a Mesec se polako odmiče od Zemlje – kaže dr Mardling.

Moguće je izmeriti brzinu povlačenja Meseca, jer reflektivni paneli na Mesecu omogućavaju fine kalibracije. One pokazuju da se Mesec trenutno udaljava između jednog i dva centimetra godišnje. Isto tako, znamo i da se Zemljina rotacija usporava.

Vreme dinosaurusa

Koliko je onda dan trajao u doba kada su Zemljom hodali dinosaurusi?

- Dinusaurusi su živeli pre oko 100 miliona godina, što po trenutnoj stopi produžavanja dana iznosi i do 2.000 sekundi. To je manje od jednog sata. Međutim, stopa rotacije verovatno je bila veća u prošlosti - dodaje ona.

Geološki dokazi mogu nam pomoći da preciznije odredimo ovo vreme. Tragovi koje je za sobom ostavljala plima mogu da pokažu dnevne, mesečne i sezonske cikluse u naizmeničnim naslagama peska i mulja. Ovi dokazi pokazuju da je dan pre 620 miliona godina trajao 21 sat.

Budući da su dinosaurusi živeli u doba mezozoika, od pre 250 miliona do pre 65 miliona godina, dužina dana je u nekom trenutku iznosila 23 sata. U to vreme, Mesec je takođe bio bliži Zemlji.

Zemljotresi i dužina dana

Mesec nije jedini faktor koji je odigrao svoju ulogu u produžetku dana; slučajni zemljotresi takođe mogu uticati, ali neznatnije.

Oni to čine menjajući Zemljin moment inercije, koji definiše kako se masa raspoređuje unutar zemlje. Princip očuvanja momenta impulsa znači da promena momenta inercije dovodi do promene cenrifugalne sile.

Zamislite da je Zemlja napravljena od mnoštva ciglica. Položaj svake ciglice moguće je izmeriti u odnosu na osu rotacije. Ukoliko kvadrirate distancu svake ciglice od Zemljine ose, umnožite je sa njenom masom, i ovaj proračun izvršite za svaku ciglicu, dobijate moment inercije.

Ukoliko bi se ciglice samo malo pomerile, rezultat bi bio drugačiji, i upravo to je ono što se može dogoditi tokom velikih zemljotresa.

Budućnost?

Nebeski ples Meseca i Zemlje trajaće još milijardama godina.

Ovaj proces se završava kada se dužina dana na Zemlji izjednači sa dužinom lunarnog meseca, koji danas iznosi  29,5 zemaljskih dana. Prema proračunima Rouzmeri Mardling, ovo će se dogoditi kada lunarni mesec bude iznosio 45 dana.

Mesecu će tada biti potrebno 45 dana da završi punu rotaciju oko Zemlje, a Zemlji 45 dana da se okrene oko svoje ose, za šta joj danas treba 24 sata. U tom trenutku, Zemlja će Mesecu uvek pokazivati istu stranu, baš kao što to Mesec danas čini Zemlji.

- Međutim, to je toliko daleka budućnost, da će do tada Sunce već postati crveni džin – kaže dr Mardling.

A ako čovečanstvo kojim slučajem tada još uvek bude postojalo, imaće znatno veće brige od dužine dana.

(G.S.)