Šetao sa porodicom, kada je njegovog sina napao kojot: Otac ga je udavio golim rukama

Otac i dete su pretrpeli ujede kojota tokom šetnje

Ijan O'Rajli iz američke savezne države Nju Hempšir šetao se sa suprugom i troje dece u blizinu šume kod mesta Džuds Pond, kada ih je zaskočio kojot, ščepavši najmlađe dete za kapuljaču jakne.

Kako bi spasio dete, otac je išutirao kojota, oborio ga na zemlju, a potom ga udavio, prenosi UNILAD.

Preporučujemo

On je za lokalne vesti objasnio da nije uživao u ubijanju životinje, ali da je u njemu proradio instinkt da zaštiti svoju porodicu, usled čega je osetio nalet adrenalina.

- Kojot nije imao nameru da popusti. Na kraju sam morao da donesem odluku da sam postanem napadač, pa sam ga zaskočio, udario i oborio na zemlju. Kada sam bio iznad njega, stegao sam mu njušku šakom, da me ne bi ugrizao - priča Ijan, dodajući da ga je usmrtio stezanjem dušnika.

U borbi sa kojotom, zadobio je ujede na ruci i grudnom košu. I dete je ujedeno, ali čeljusti nisu uspele da probiju kožu zahvaljujući debeloj zimskoj jakni.

Ijan je već primio vakcinu protiv besnila, ali će biti prinuđen da, za svaki slučaj, poseti lekara još najmanje četiri puta.

Policija smatra da je u pitanju isti kojot koji je u dva prethodna navrata nasrtao na ljude u toj oblasti, uključujući i šezdesetdvogodišnju ženu koja je sedela na svom tremu.

Uprkos napadima, kojoti predstavljaju minimalan rizik po ljude

Kojoti obično zaziru od ljudi. Hrane se omanjim glodarima, zečevima i jelenima. Za njih se vezuje puno pogrešnih stereotipa, a naročito da prenose besnilo i da dolaze u ljudske naseobine zbog brze hrane.

Den Flores, autor knjige ''Coyote America: A Natural and Supernatural History'', tvrdi da kojoti ne prenose besnilo i da vrlo retko jedu ljudsku hranu.

- Ukoliko naučimo da delimo životni prostor sa njima, pronaći ćemo vezu sa nečim što je od davnina deo našeg kontinenta - govori Flores.

Stručnjaci smatraju da se broj napada može smanjiti izmenom ljudskog ponašanja. Oni poručuju ljudima da kojote ne hrane, da ne beže ukoliko ih primete i da svoje ljubimce drže na povocu.

Uprkos tome što ne predstavljaju ozbiljnu opasnost po ljude, neretko su meta zemljoposednika i državnih organizacija koje ih istrebljuju. Blizu pola miliona jedinki se usmrti godišnje, a jedan od metoda likvidacije jeste pucanje iz helikoptera.

Ne postoje dokazi koji idu u prilog tvrdnji da istrebljenje kojota pogoduje prirodi, a stručnjaci čak smatraju da njihov nestanak narušava stabilnost ekosistema.

(N.I.)