Putovao po svetu 7 godina da sazna da li je čovečanstvo sklono nasilju više nego ikada pre
Jedan novinar otisnuo se na epsko putovanje kako bi, između ostalog, odgovorio i na ovo pitanje
Američki novinar Pol Salopek je pre sedam godina započeo svoje putešestvije zemaljskom kuglom sa namerom da hoda stopama naših praistorijskih predaka u projektu zvanom „Šetnja iz Rajskog vrta” (eng. "Out of Eden Walk").
Salopeka je mučilo pitanje bezbednosti na ovom putovanju, naročito dok bude prelazio oblasti sveta gde tinjaju ratovi.
Još na početku svog putovanja, u Etiopiji je nabasao na sukob između pastirskih plemena Afar i Isa, koji vode bitku vekovima unazad oko oskudnih izvora vode i pašnjaka.
Kasnije je na njega pucala izraelska vojska u okršaju sa Palestincima u jednom selu na Zapadnoj obali.
U istočnoj Turskoj su njegovu družinu zaskočili kurdski gerilci, koji su ih pomešali sa uljezima Islamske države iz nedaleke Sirije.
Na snegom okovanom gorskom lancu Hindukuš u Avganistanu, Salopek je umalo ostao zaglavljen u tesnacu usled napada talibanskih boraca.
Uprkos svim nedaćima, Salopek otkriva za National Geographic da je odgovor na pitanje „Da li ima više nasilja u svetu nego ikada ranije?”, po njegovom mišljenju, odričan.
On se poziva na autora Stivena Pinkera koji je u svom kontraverznom delu "The Better Angels of our Nature: Why Violence has Declined" izneo tezu da, statistički gledano, proživljavamo mirnodopski najpogodnije doba u istoriji ljudske vrste.
Kako objašnjava Pinker, već kroz nekoliko naraštaja je broj ubistava i masovnih napada hemijskim oružjem u padu. Zasluge za ovaj trend on pridaje usponu načela o poštovanju različitih manjinskih prava.
Postoje i oprečna mišljenja koja ističu da je nakon Drugog svetskog rata nastupio drugačiji tip konflikta. Reč je o omanjim, dugotrajnim i vrlo krvavim posredničkim ratovima, gde neretko velike sile stupaju u okršaj putem borbe između manjih naroda. Ovakva vrsta ratovanja je danas najpre zastupljena na Bliskom istoku.
Ako je sudeći po iskustvu iz prve ruke Pola Salopeka, nasilja je zaista manje. On ističe da se 95 odsto njegovog putovanja do sada pokazalo poprilično neuzbudljivim.
Štaviše, on smatra da je verovanje u nezapamćeno zverstvo ljudske vrste zastupljenije u razvijenim državama Severne Amerike, Evrope, te u Rusiji, Australiji i Japanu. To je teritorija kulturološki definisanog „globalnog severa”.
Razlog ovog verovanja je neprestana strepnja da će trenutno blagostanje da iščezne i da će društvo načisto skliznuti u haos.
(N. I.)