Da li je 1. januara 2020. počela nova decenija? Pa, zavisi koga pitate
Ovo pitanje – kada se decenija završava, a kada počinje druga – postavlja se skoro uvek kada kalendar od godine koja se završava na 9 prelazi u godinu koja se završava sa nulom
Sa dolaskom 2020. godine, svi su rezimirali proteklu deceniju i predviđali kakva će biti naredna. Ipak, možda smo požurili, ako je sudeći po određenom shvatanju vremena.
Ovo pitanje – kada se decenija završava, a kada počinje druga – postavlja se skoro uvek kada kalendar od godine koja se završava na 9 prelazi u godinu koja se završava sa nulom. Tako je bilo 1989. Onda 1999. A onda i 2009. Da li je 1. januar 2020 početak nove decenije? Ili ona, u stvari, počinje godinu dana kasnije, 1. januara 2021?
Preporučujemo
Kraljica Elizabeta II pozirala sa tri naslednika trona: Ovo je tek druga takva fotografija
Preprečio mu put, pa izleteo sa šipkom da prebije drugog vozača. Nije očekivao ovakav odgovor
Kada nova decenija počinje zavisi od toga koga pitate, piše CNN.
Američka mornarička opservatorija, agencija koja vodi računa o vremenu u SAD, pozabavila se ovim pitanjem 1999. godine kada su ljudi polemisali o tome kada počinje novi milenijum. Prema astronomskom sistemu kroz koji računa vreme, opservatorija je saopštila da će novi milenijum početi 1. januara 2001. godine.
Tim sistemom vreme se računa u gregorijanskom kalendaru koji takože počinje prvom godinom pre nove ere. U kalendaru svakako ne postoji nulta godina.
Ipak, kolektivna svest je nešto drugo.
Kada razmišljamo o devedesetima, tu podrazumevamo period od 1990. do 1999. godine. Nema ni smisla računati 1990. kao deo ere osamdesetih.
Takođe, postoji psihološki aspekat ovog fenomena nazvan “round number bias” koji označava potrebu da godine sa okruglim brojem smatramo početkom novog razdoblja.
Konstantin Bikos, urednik TimeandDate.com, zato kaže da su oba viđenja ispravna.
Drugi ističu da je sistem na kojem je naš kalendar zasnovan sam po sebi neprecizan i nekonzistentan, te da je čitava diskusija o ovom pitanju u startu utemeljena na pogrešnim pretpostavkama; u julijanskom kalendaru, pretku današnjeg kalendarskog sistema, za prvu godinu uzima se religijski događaj – rođenje Isusa – kojem ne samo da nedostaje astronomska relevantnost, već je zasnovan na religijskoj doktrini i stoga je, u najboljem slučaju, ništa više od grube procene.
(Telegraf.rs/Nedeljnik.rs)