Koliko dobro možemo da predvidimo erupciju vulkana i ko je podbacio na Novom Zelandu?

Proteklih nekoliko nedelja postojali su upozoravajući znaci, a prošlog meseca je nivo alarma porastao na dva, što ukazuje na umerene do povišene vulkanske nemire

Nakon što je u ponedeljak došlo do iznenadne erupcije vulkana na Novom Zelandu u kojoj je najmanje šest osoba izgubilo život, postavljaju se brojna pitanja. Jedno od tih je i zašto je turistima bilo dozvoljeno da posete Belo ostrvo.

- Ova pitanja moraju da budu postavljena i moraju da imaju odgovor - rekla je premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern u parlamentu nakon erupcije.

Preporučujemo

Proteklih nekoliko nedelja postojali su upozoravajući znaci, a prošlog meseca je nivo alarma porastao na dva, što ukazuje na umerene do povišene vulkanske nemire.

Međutim, dramatična priroda erupcije ljude je sačekala nesrpremne. Stoga se pitamo koliko smo dobri u tome da predvidimo erupciju vulkana i koliko bi ona mogla da bude užasavajuća?

Vulkanska erupcija je kada se para ili lava oslobađaju iz vulkanskog jezgra.

Može da bude prilično teško, sa katastrofalnim posledicama, predviđanje kada bi moglo da dođe do eksplozije, posebno kada je vulkan miran godinama.

Ipak, naučnici mogu da gledaju u određene znake i da ih prate.

Aktivnost vulkana prate posmatrajući zemljotrese, emisiju gasova i inflaciju ili deflaciju vulkana.

Ukoliko naučnici uvide akceleraciju gasova iz vulkana ili obližnje tremore, na primer, mogli bi da utvrde da će uskoro doći do erupcije. Ipak, predviđanje da li ti znaci znače erupciju koja će se dogoditi za sat, mesec ili čak i duži period zavise od samog vulkana.

Što više podataka o nekom vulkanu naučnici imaju, to su veće šanse da utvrde njegove specifičnosti i mogućnost erupcije.

Mnogi vulkani znake erupcije pokazuju nedeljama ili mesecima pre nego što do nje dođe, ali neke eksplozije su prilično neočekivane.

Posebno je teško predviđati erupcije kada su vulkani mirni duže vreme ili ukoliko su bili aktivni pre nego što je predstavljena moderna tehnologija.

Na primer, 1991. godine 5.000 života je spaseno jer su ljudi evakuisani sa područja oko Planine Pinatubo, na Filipinima.

Američki geološki institut i Filipinski insitut za vulkane i seizmologiju upozorili su na vreme na moguću erupciju. Promatrali su aktivnost vulkana 10 nedelja pre serije manjih eksplozija i upozorili zvaničnike na neophodnu evakuaciju.

To je bila jedna od najvećih erupcija u prošlom veku.

Ipak, u nekim drugim situacijama, kao na primer u slušaju eruocije Ontake u Japanu 2014. godine, nije postojalo nikakvo upozorenje jer je katastrofa došla iznenada.

Takođe, postojali su i slučajevi u kojima su ljudi evakuisani, a da za to nije bilo preke potrebe, jer do erupcije na kraju nije došlo.

Ipak, efektivnost različitih agencija može da zavisi od nivoa izbora i stručnosti, a Novi Zeland je jedan od lidera na ovom polju i asistira i zemljama u Pacifiku, kao što je Vanuatu.

Tehnologija koja se koristi u ovim slučavima su GPS uređaji, prijemnici, senzori i dronovi, a tu su i ljudi na terenu.

Stručnjaci navode da je lakše predvideti erupciju vulkana nego zemljotres.

Uprkos tome što je Belo ostrvo, mesto erupcije na Novom Zelandu, u privatnom vlasništvu, njega i dalje nagledaju nacionalne agencije.

(Telegraf.rs/N.Z.)