Spektakularne krađe umetničkih dela: Nestajali su i Mona Liza i Van Gog, a ovih slika i dalje nema

Pljačka u Drezdenu smatra se jednom od najvećih u istoriji, a šteta je procenjena na milijardu evra

Lopovi koji su upali u Zelenu riznicu muzeja u Drezdenu, jedan od najstarijih muzeja u Evropi, odneli su tri kolekcije nakita iz 18. veka neprocenjive vrednosti. U ovom muzeju nalazila se jedna od najvećih kolekcija blaga, a sada je deo tog blaga možda zauvek izgubljen. Međutim, ovo nije prvi put da se dešava pljačka ovakvih razmera o kojoj bruji ceo svet.

Provalnici su upali u muzej u ranim jutarnjim satima u ponedeljak i ukrali neprocenjivo blago, saopštila je policija. Na snimcima nadzornih kamera zabeleženo je kako oni ulaze kroz prozor i kako kasnije beže vozilom.

Preporučujemo

Policija sumnja da je u zločin umešano još ljudi.

Takođe, dodaje da su lopoci ciljali istorijski deo muzeja koji je podeljen na dve sekcije - istorijsko blago Avhusta II Jakog i drugi deo gde se nalaze individualna blaga.

Ove se od juče smatra i najvećom pljačkom u istoriji, ali daleko da je ovo prvi put da su provalnici iz nekog muzeja odneli neprocenjiva umetnička dela.

Ovo su 9 najspektakurnijih pljački u istoriji umetnosti.

Provala u muzej u Drezdenu

Kao što smo spomenuli, pljačka u Drezenu je sigurno najveća u istoriji. U ranim jutarnjim satima 25. novembra, lopovi su provalili u muzek i ukrali tri kolekcije nakita.

Taj nakit izrađen je od dijamanata, rubina i smaragda i smatra se neprocenjivim.

Nestanak Mona Lize

Najpoznatiji portret na svetu je onaj "Mona Lize" Leonarda da Vinčija. Slika je ukradena 1911. godine.

Mladi Italijan Vinćenco Peruđa uzeo je sliku iz muzeja Luvr u Parizu. Obučen kao jedan od kustosa, bio je u mogućnosti da relativno malu sliku sakrije ispod kaputa.

Slika se pojavila 1913. godine nakon što je jedan trgovaca umetninama alarmirao policiju.

Slika koja je ukradena najviše puta

Portret Jakoba III de Gejna koji je uradio Rembrant nije ukraden iz britanske galerije Dulvič samo jednon, već četiri puta - 1966, 1973, 1981. i 1986. godine. Zbog toga je ova slika dobila nadimak "Rembrant za poneti".

Srećom, slika je nađena posle svake krađe.

Misterija koja ni danas nije rešena

Provala u muzej "Izabela Stjuard Gardner" u Bostonu prikupila je međunarodnu pažnju 1990. godine.

Dvojica muškarca su jednostavno nestala sa lica zemlje posle pljačke, a među ukradenim slikama su "Chez Tortoni" Eduara Manea i "Koncert" Jana Vermera.

Prazni ramovi i dalje vise na zidu galerije.

Nestanak Van Goga

Godine 1991. jedan muškarac je zaključao sebe u toaletu muzeja Van Goga u Amsterdamu, a da niko nije to primetio. Uz pomoć nadzornika uzeo je ukupno 20 slika, među kojima i autoportret Van Goga.

Policija je slike našla samo sat vremena kasnije, a lopovi su uhvaćni posle nekoliko meseci.

Da Vinčija nije bilo godinama

Slika "Madona sa preslicom" Leonarda da Vinčija vredela je 70 miliona evra, a ukradena je iz škotskog zamka 2003. godine.

Dvojica muškaraca su ušla kao turisti u zamak i pobegla sa vrednom slikom u rukama. Godinama je nije bilo, a nađena je u Glazgovu 2007. godine.

Oružani napad na muzej

Iz muzeja u Oslu 2004. godine ukradene su dve slike Edvarda Munka - "Vrisak" i "Madona". Dvojica naoružanih napadača upala su u objekat dok je u njemu bilo posetilaca i skinula slike sa zida.

Policija je uspela da povrati slike, ali je "Vrisak" toliko oštećen da nikada nije potpuno obnovljen.

Spektakularna pljačka iz 2008.

Naoružani lopovi uzeli su 2008. godine četiri slike vredne 180 miliona švajcarskih franaka (156 miliona evra) iz kolekcije u Cirihu.

Među slikama su "Dečak u crvenom prsluku" Pola Sezana, "Ludovic Lepic i njihove ćerke" Edgara Dega, jedna slika Vinsenta van Goga i jedna Kloda Monea. Sve su se pojavile naknadno.

Krađa novčića od 100 kilograma

U martu 2017. ukraden je veliki zlatni novčić težak čak 100 kilograma iz muzeja u Berlinu. Samo njegov materijal vredi oko četiri miliona dolara.

Veruje se da su lopovi pronašli put kroz prozor.

Novčić je poreklom iz Kanade, visok je 53 centimetra i debeo 3 centimetra. Na prednjoj strani nalazi se kraljice Elizabeta II.

(N.Z.)