Venecija će biti potopljena delom i zbog Jadranskog mora, tako bar kažu naučnici

More im je poraslo za čak 187 centimetara, što je rekord svih vremena i što će im se uskoro događati svake godine

Teške poplave u Veneciji prošle nedelje obeležile su rekordni rast nivoa mora, sve do 187 centimetara. Ovime je istorijski i turistički dragulj nadmašio strašnu plimu iz 1966., otkriva Vašington post. Plime od 140 centimetara i više, koje u Italiji zovu "akva alta", najčešće se beleže tokom zime kad oluje haraju Mediteranom. Ova istorijska poplava, koja je potopila velike delove grada, delimično je posledica neuobičajeno snažne oluje sa središtem u Tirenskom moru, a koja se žestokim vetrovima obrušila na grad.

Vašington post objašnjava da se ovaj vetar naziva "sirocco", zapravo je reč o istom vetru koji se na hrvatskoj strani Jadrana naziva "jugo" i "široko", te da duva sve od severa Afrike preko Mediterana, da bi na kraju dosegnuo Jadransko more, "smešteno između italijanskog poluostrva i Hrvatske".

Preporučujemo

Kako je Jadransko more izduženo, relativno usko i četvrtasto, njegov oblik može pojačati oscilacije nivoa mora s jedne strane mora na drugu. Vetrovi mogu dovesti do toga da "naguraju" more na severozapadu, baš gde je smeštena Venecija.

Kako vetar sprečava vodu da se vrati sa severozapadnog kraja Jadrana, u Veneciji dolazi do puno viših plima u odnosu na druge delove Mediterana. A sve zbog geografije. Ranije, plime dovoljno visoke da poplave grad, bile su relativno retke, svakih 20 ili 30 godina. Sada, međutim, one se događaju sve češće, svakih pet godina ili i još u manjim razmacima.

Od 10 najgorih plima u istoriji Venecije, čak pet ih se dogodilo u poslednje dve decenije, a poslednja prethodna iz pet najgorih - prošle godine. Jasno je da je oluja u bitnoj meri bila uzrok ove najnovije poplave. No, ovakve poplave postale su s vremenom sve razornije kako se širom sveta počeo podizati nivo mora usled globalnog zagrevanja koje je prouzrokovalo čovečanstvo.

Venecija je grad izgrađen na samo nekoliko centimetara iznad morskog nivoa, a pored toga vremenom polako i tone, što rast nivoa mora čini još i gorom pretnjom.

- Ovo je verna ilustracija onoga što će se u budućnosti dogoditi većini obalnih područja - kazao je Majkl Openhajmer, jedan od autora najnovijeg UN-IPCC-ovog izveštaja, inače profesor na Univerzitetu Prinston.

Dodao je da su poplave u Veneciji danas posledica kombinacije tonjenja grada i rasta nivoa mora, ali da će obalni gradovi širom sveta već oko 2050. godine trpeti redovne poplave uzrokovane već i samim rastom nivoa mora.

(Telegraf.rs/Express.hr)