Kako poljubac mrtve devojke spasava hiljade života svake godine: Niko ne zna kako se zvala
Nepoznata žena iz Sene postala je muza umetnicima, piscima i slikarima, poput Pabla Pikasa, Nabokova, Rilkea, Kamija i Anais Nin, a dame su sve više oponašale njen izgled i izraz lica
Niko ne zna kako se zvala ili zašto je došla u Pariz i udavila se u reci Seni. Bila je mlada, verovatno još uvek tinejdžerka. Njeno lice bilo je spokojno, obrazi okrugli i puni, a koža glatka. Prijatnog izgleda, ali ne klasično lepa, sa očima koje izgledaju kao da bi se svakog trenutka mogle otvoriti. U pitanju je devojka sa "najljubljenijem licem" u istoriji, a poznata je pod imenom "Nepoznata žena iz Sene". Postala je inspiraciju za lice lutke "Spasite Eni" na kojoj milioni ljudi imaju priliku da vežbaju kardiopulmonalnu reanimaciju. Ako ste i vi vežbali ovu reanimaciju, sigurno ste poljubili Eni.
U kasnom 19. veku telo neidentifikovane žene izvučeno je iz mutne Sene. Sa svojim slikovitim mostovima i kamenim obalama, reka je oduvek privlačila milione ljudi. Međutim, jedno pitanje oduvek muči Parižane ali i ceo svet: ko je bila ta žena i kako je stvarno umrla?
Kada je njeno beživotno telo izvučeno iz Sene, na njemu nije bilo rana niti drugih znakova nasilja, što je ukazivalo na samoubistvo. Niko nije došao da je identifikuje, a patolog koji je u mrtvačnici primio njeno telo, bio je toliko opčinjen njenom lepotom pa je naredio da se napravi gipsani kalup njenog lica.
Devojčina grimasa je bila spokojna sa blagim smeškom, što se gotovo nikad ne dešava u slučajevima davljanja. Većina tela koja se izvuku iz reke su podbula i natečena, a izrazi lica grčeviti.
Maska je bila pun pogodak, a u decenijama koje su usledile masovno su se proizvodile i prodavale kao ukrasni predmet za zidove privatnih domova i studija, prvo u Parizu, a potom i u inostranstvu.
Nepoznata žena iz Sene postala je muza umetnicima, piscima i slikarima, poput Pabla Pikasa, Nabokova, Rilkea, Kamija i Anais Nin, a dame su sve više oponašale njen izgled i izraz lica.
Filozof i pisac Alber Kami uporedio je njen misteriozni osmeh sa Mona Lizom, a jezivo srećan izraz na njenom licu doneo je brojne spekulacije o njenom životu, smrti i mestu u društvu.
Prikazana je kao žrtva i veštica, siroče i zavodnica, ali drugo utapanje joj je osiguralo mesto u istoriji medicine i dalo joj je život nakon smrti.
Jednog dana, decenijama nakon što je Nepoznata žena iz Sene izvučena iz reke, dvogodišnji sin lutkara Asmunda Lerdala se 1955. godine zamalo udavio. Tada mu je otac spasio život tako što mu je, nakon davljenja, udahnuo vazduh u pluća upumpavajući ga "usta na usta".
Nekoliko godina kasnije lutkar je dobio narudžbinu na napravi pomagalo za vežbanje tehnike kardiopulmonalne reanimacije koja je tek bila u povoju. Lerdal je izradio lutku a, želeći da izgleda manje strašno, zaključio je da je najbolje da ima žensko lice. Tada se setio maske sa zida u kući svojih roditelja.
Radilo se o "Nepoznatoj ženi iz Sene".
Dok je priča o tome kako je nastala maska ove žene bila široko prihvaćena 150 godina, postoje neki koji sumnjaju da bi takve besprekorne osobine mogle proizaći iz lica utopljene devojke, posebno one koja je pronađena na dubini reke.
U policijskoj arhivi Pariza ne postoje dokumenti, nijedan trag da je ona stvarno postojala nije pronađen.
Možda je utopljena devojka zapravo nastala na osnovu maske, ali njene karakteristike koje su možda bile preuveličane, oblikovane su kako bi postale privlačnije. Možda je modelaru pozirala dok je još bila živa, a legenda o Nepoznatoj ženi nastala je kada je njeno telo pronađeno.
Bez obzira na skepticizam, upravo ovo lice se i danas koristi za modelovanje lica "spasite Eni" - lutke na kojoj se vežba prva pomoć širom sveta. Govori se kako je reč o "najljubljenijem licu" koje je ikada postojalo.
Kompanija Lerdal procenila je da je ova tehnika spasila dva miliona života. A spas je postao moguć jer su ljudi kleknuli i došli licem u lise sa "Nepoznatom ženom iz Sene", učeći tehniku koja je mogla i nju da spasi.
(Telegraf.rs)