Pojavile se nove kontroverzne tvrdnje: Juda nikad nije izdao Isusa?

Mitologija oko Isusa i Jude je jedan od temelja učenja hrišćanske vere, no istoričari danas nisu baš stoprocentno sigurni da li je ta biblijska priča istinita

Prema novim saznanjima, većina priča o Judi su obični mitovi, a prema pojedinim tvrdnjama, nema ni stvarnih dokaza da je on zaista postojao. Do dana današnjeg, svako spominjanje imena Juda asocira na izdaju. Isusov učenik Juda Iškariot je bio taj koji je navodno odgovoran za razapinjanje na krst svog gospodara - jer ga je "izdao" Rimljanima za 30 srebrnjaka.

Preporučujemo

- I dok je on još govorio, dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i s njime svetina naoružana mačevima i toljagama koju su poslali poglavari sveštenički, književnici i starešine. Izdajnik njegov bejaše s njima ugovorio znak: "Koga poljubim, taj je. Njega držite i odvedite oprezno". I kako dođe, odmah mu pristupi i reče: "Rabi!", pa ga poljubi. Oni digoše ruke na nj i uhvatiše ga."

Mitologija oko Isusa i Jude je jedan od temelja učenja hrišćanske vere, no istoričari danas nisu baš stoprocentno sigurni da li je ta biblijska priča istinita, piše "All that's Interesting".

Ono što ističu kao vrlo indikativno je istorijska činjenica da, osim uloge zločinca u hrišćanskoj tradiciji, nigde drugde ne postoji pisanih dokaza o postojanju Jude.

- Niko nije uspeo da locira ikakav izvor o Judi koji nije vezan za narative iz Novog zaveta - ističe Suzan Grubar sa Univerziteta Blumington, autorika dela "Juda Biografija".

Kaže kako je njemu posvećeno tek nekoliko redova u Bibliji, a govore jedino o tome da je on bio učenik koji je predao Isusa jerusalimskim vlastima i to tako što ga je na Tajnoj večeri poljubio u levu stranu lica. Nakon toga, Juda je prema Jevanđelju po Mateju vratio novac Jevrejima i obesio se o drvo.

Mit o Judi

Jevanđelja po Marku, Mateju, Luku i Jovanu spominju istu priču o Judinoj izdaju, a ne daju nikakve druge podatke o tom čoveku, na primer gde je rođen, gde je umro, ko su bili članovi njegove porodice i slične informacije.  U Jevanđelju po Jovanu, Isus je već znao kako će ga Juda Iškariotski izdati, te mu je pristupio pre poslednje večeri uz reči "Šta misliš da učiniš, učini brzo", a sva četiri Jevanđelja opisuju Judu kao utelovljenje zla. Čak i njegovo prezime, Iškariotski, istoričari tumače kao demonizaciju - jer na latinskom "sicarius" znači ubica.

Prema nekim tumačenjima, Juda je savladao duh Nečastivog, dok je prema drugima on bio poznat kao zao čovek odranije. Prema Jovanu, Juda je bio "blagajnik apostola", iako se znalo kako je lopov. Očigledno je iz nekog razloga ipak bio pouzdan.

Šta bi ga dovelo do toga da izda svog gospodara, a zatim se ubije?

Alternativna tumačenja

Moguće je da Juda uopšte nije izdao Isusa i da je Biblija pogrešno protumačila značenje koje stoji iza njega identifikujući Isusa s vlastima. Neki istoričari smatraju da se frakcija radikalnih Jevreja zapravo nadala da će upotrebiti Isusov uticaj kao sredstvo sučeljavanja s Rimljanima, no to je pošlo po zlu.

Judino prezime takođe bi moglo značiti da je bio deo nasilne jevrejske grupe koja se nazivala "Sicarii", a koji su i sami bili deo radikalnog pokreta Zelota. Zeloti su bili poput političkih ubica, a navodno su ispod odeće nosili male bodeže ili "sica", kako bi se noževima suprotstavljali protivnicima na ulici. Zaista, za Isusa se u Bibliji kaže da se povezao s poznatim Zelotima, poput Šimuna Zelota.

Zeloti su bili u pobuni protiv Rimljana, koji su osvojili Izrael, i možda su u Isusu videli priliku da svrgnu one koji im nanose torturu. Kao što je romansko-jevrejski istoričar Josipa napisao: "Kada su [Zeloti] videli njegovu [Isusovu] sposobnost da učini šta god želi rečju, rekli su mu da žele da uđe u Grad, uništi rimske trupe, ali to nije učinio. "

Kao apolitičan, verski vođa, Isus očigledno nije imao želju da vodi radikalne jevrejske grupe. Zeloti su se nadali da će se suprotstaviti Rimljanima ujedinjeni pod Mesijom, što su mislili da Isus može da bude. Da bi utvrdili je li on pravi Mesija ili ne, trebalo je da Zeloti iskušaju Isusa. U grčkoj verziji Biblije, glagol koji se koristio za opisivanje Judinog sučeljavanja s Isusom na poslednjoj večeri je "paradidomei", što u prevodu znači "predao ga."

Dakle, kad je Juda predao Isusa vlastima, to nije bilo u izdaji, nego u pokušaju da se proveri može li mučenik biti Mesija koji će voditi radikalnu grupu u pobuni protiv Rimljana.

Prijatelj, a ne izdajnik

Knjiga Vilijama Klasena, "Juda: Isusov izdajnik ili prijatelj?", brani tezu da je Juda zaista bio više prijatelj nego izdajnik.

Klasen u svojoj knjizi iznosi tezu prema kojoj Juda nije izdao Isusa, već ga je samo predao nadležnim jevrejskim vlastima, kako bi procenile njegove tvrdnje, što je u judaizmu u to vreme bilo posve primeren i razumljiv postupak.

Klasen ističe: "Nijedan stari, klasični grčki spis ne sadrži konotaciju izdaje. Svaki leksikon koji navodi drugačije, zapravo teologizuje umesto da nam pomogne da otkrijemo značenje grčkih reči kroz običaje".

Dakle, grčka reč koja je u Jevanđeljima prevedena kao "izdati" (paradidomi) zapravo nema ono suštinski negativno značenje koje mi povezujemo s pojmom izdaja. U standardnom grčko-engleskom rečniku Novog zaveta, koji koriste svi stručnjaci, prvo je značenje neutralno - "predati, izručiti, otkriti" koga. No, ista reč ima i nedvosmisleno pozitivno značenje "predati, poveriti, obavezati"... Kao na primer, predati "milosti Božjoj" (Dela apostolska 14:26; 15:40).

Ista reč često znači i "predati, proslediti, preneti, pripovedati, poučavati" usmenu ili pismenu predaju.

(Telegraf.rs/Express.hr)