Klimatske promene ne utiču samo na ekologiju: U opasnosti su i arheološka nalazišta na Grenlandu

Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi ovakvim tempom, u budućnosti bi arheološka nalazišta na teritoriji Grenlanda i Arktika mogla da nestanu

Klimatske promene ne predstavljaju samo opasnost za ekosisteme na Grenlandu, već predstavljaju opasnost i za istoriju, jer globalno zagrevanje utiče na arheološke ostatke, pokazuje studija objavljena ovog meseca.

Postoji više od 180.000 arheoloških nalazišta širom Arktika, od kojih neki datiraju hiljadama godina, a ranije su bili zaštićeni karakteristikama tla.

Preporučujemo

- Zbog toga što je brzina razgradnje direktno kontrolisana temperaturom tla i sadržajem vlage, rastuće temperature vazduha i promene u padavinama tokom sezone bez mraza mogu dovesti do gubitka organskih ključnih elemenata kao što su arheološko drvo, kost i drevni DNK - stoji u izveštaju objavljenom u naučnom časopisu "Nature".

Tim koji stoji iza ove studije, pod vođstvom Jorgena Holesena, istražuje sedam različitih lokacija oko ogromnog Arktičkog područja Nuk od 2016. godine.

Pored organskih elemenata, kao što su kosa, perje, školjke i tragovi mesa, na nekim mestima se nalaze ruševine vikinških naselja.

Projekcije korišćene u studiji, koje se zasnivaju na različitim scenarijima zagrevanja, predviđaju da bi se prosečna temperatura mogla povećati do 2,6 stepeni Celzijusa, što bi dovelo do "viših temperatura tla, duže sezone odmrzavanja i povećane mikrobne aktivnosti u organskim slojevima".

- Naši rezultati pokazuju da bi 30 do 70% arheološke frakcije organskog ugljenika (OC) moglo da nestane u narednih 80 godina - rekao je Holesen za AFP.

To znači da su ovi ostaci, od kojih neki pružaju jedinstven uvid u živote prvih stanovnika Grenlanda od oko 2.500 godina pre Hrista, u opasnosti.

Kada su upoređivali svoje nalaze sa prethodnim istraživanjima na lokacijama, pronašli su dokaze o degradaciji koja je već u toku.

- Na nekim lokacijama nismo pronašli nijednu netaknutu kost ili komad drveta, što ukazuje na to da su se oni raspali u poslednjih nekoliko decenija - rekao je Holesen.

Holesen je dodao da se mikroorganizmi razlažu ostacima organskog materijala, ali da se njihova aktivnost može usporiti ako se padavine povećaju.

- Više padavina bi bilo itekako dobro, dok bi u suprtnom, nedostatak padavina mogao da bude fatalan - rekao je on objašnjavajući da "ako organski slojevi ostanu vlažni, biće manje kiseonika za mikrobe koji degradiraju organske materijale."

U drugim arktičkim regionima, kao što je Aljaska, stotine drevnih artefakata su se nedavno pojavile kao permafrost, sloj zemlje koji je zamrznut tokom cele godine, otapa se zbog rastućih temperatura.

(Telegraf.rs)