Mnogi tvrde da u Volgi žive misteriozna i opasna stvorenja: Stručnjaci su proverili čega tamo ima

Najduža reka u Evropi sve više privlači turiste. Sa čim se posetioci mogu susresti i da li će im se dogoditi neprijatnosti na Volgi

Volga je najduža reka u Evropi i svakako najpoznatija i najtajanstvenija ruska reka. Izvire u Tverskoj regiji, a uliva se u Kaspijsko more. Volga, dugačka više od 3.500 kilometara, glavni je plovni put evropskog dela Rusije.  O ovoj reci ima mnogo legendi i narodnih predanja, od kojih su neke posvećene njenim misterioznim stvorenjima koja tu žive. Postoje priče o ogromnom somu koji jede čoveka, o misterioznim grabljivim ribama poput ajkula, pa čak i užasnom džinosvkom stvorenju nalik zmiji.

Delovi Volge leti umeju da budu briljantni i da povuku veliki broj turista. No, šta se zapravo krije u njenim dubinama?

Preporučujemo

Uklanjajući misticizam i glasine o misterioznim čudovištima, ruski istraživači uronili su u dubine Volge kako bi zaista otkrili šta se tu nalazi. Nakon detaljnog pregleda flore i faune, zaključili su da u ovoj reci zaista postoje opasne ribe.

OPASNI STANOVNICI VOLGE:

Beluga

Nalazi se u donjem toku reke, a dolazi iz Kaspijskog jezera. Ovaj ogroman kit dostiže masu od tonu i po. Tako je, na primer, u Volgi ulovljena ova vrste kita teška 800 kg, a 1989. godine ribari su uhvatili belugu težine 966 kg i 420 centimetara dugačku. Ostaci poslednje pomenutog ulova čuvaju se u Astrahanskom muzeju.

Da li je beluga opasna? Za sada nije zabeležen slučaj napada na ljude. Ustvari, tehnički  to je nemoguće... Struktura glave i usta ne dozvoljava belugi da lovi veliki plen, pa čak ni da ugrize. Istovremeno, Beluga predstavlja izvesnu opasnost. Kit je veoma znatiželjan i često pliva u blizini čamaca. Imajući u vidu njenu veličinu, kontakt sa belugom može završiti prevrtanjem plovila. Međutim, najčešće beluga ide za čamcima u pokretu koji nisu na obali, već pecaju na sredini reke.

Štuka

Krupni i dugački uzorci ove vrste ribe dostižu dužino i do metar i po. Slučajevi napada štuke na ljude izuzetno su retki, ali se ipak javljaju. Obično štuka ujeda ljude po donjim ekstremitetima. S obzirom na veličinu i broj zuba, velika štuka može izazvati vrlo neprijatne rane.

Zvanično zabeleženi napadi štuke na na ljude:

Na jednom jezeru u Velikoj Britaniji, ogromna štuka napala je 31-godišnjeg skijaša na vodi Derena Blejka, koja ga je ujela za stopalo.

Serija napada zabeležena je i na severu Austrije. Ogromna štuka, koja je kasnije dobila nadimak "čeljust", napada turiste koji plivaju po jezerima. Jedan od slučajeva je neprijatna situacija u kojoj se našla 45-godišnja Margo Viters, kada ju je štuka ujela nekoliko puta dok nije doplivala do obale, posle čega je završila u bolnici. Lokalne vlasti su zatvorile plažu i objavile nagradu za hvatanje ogromne štuke. Međutim, niko nije uspeo da je locira nakon toga.

Ova opasna riba u Volgi je česta pojava. Stručnjaci navode da su štuke najagresivnije u najtoplijim danima, kada u vodi ima manje kiseonika.

Som

Opasni stanovnici Volge poput somova stotinama godina unazad predmet su velikog interesovanja ljudi. Napadi soma na ljude dobro su poznata stvar. Som može da dostigne dužinu i do pet metara, a ume da bude težak do 300 kilograma. Takva ogromna riba može doslovno da progutati odraslog muškarca. U isto vreme, džinovski kanibali su omiljeni likovi ribarskih priča. Postoje različiti slučajevi napada na Volgu, ali danas je veoma teško razlikovati istinite i izmišljene priče.

U poslednje vreme, prema rečima ihtiologa, praktično nema zabeleženih slučajeva napada ovakvih somova u Volgi, a gotovo sve "moderne priče" o kanibalskim somovima u ovom području često su izmišljene. Istovremeno, stručnjaci potvrđuju da se u nekim akumulacijama još nalaze džinovski somovi dužine četiri metra i mase do 200 kilograma.

(Telegraf.rs/Yandex.Zen.ru)