Ove oblasti uskoro bi mogle da budu nezavisne države, među njima je i Republika Srpska (VIDEO)

Sa evropskog podrčja, države bi uskoro mogle da postanu Katalonija, Škotska, Republika Srpska, ali i Kalinjingrad, spekuliše se na internet stranicama

Redovno se na međunarodnoj geopolitičkoj sceni javljaju ideje i polemike o korigovanju međunarodno priznatih granica, kao i nastanak država od entiteta i geografskih oblasti koje trenutno nemaju status država, odnosno nisu priznate u Ujedinjenim nacijama.

Na zvaničnoj Jutjub stranici "General knowledge (Opšte obrazovanje)", pre nekoliko dana se povelo pitanje o tome koje oblasti pretenduju da postanu nezavisne države, a među njima je i Republika Srpska.

Preporučujemo

Što se Republike Srpske tiče, na ovoj stranici podsećaju da prema popisu iz 2013. godine u ovom entitetu živi većinsko srpsko stanovništvo (skoro 83 procenta). Najviše, zatim, ima Bošnjaka koji su u daleko manjem broju zasttupljeni od Srba (12,6 odsto), Hrvata ima 2.27 odsto, dok u ostale ili nepoznate nacionalne pripadnosti spada ostatak od 1,25 odsto.

Osim Republike Srpske najzvučnije ime koje bi uskoro moglo da postane država jeste Katalonija, koja je više puta u bliskoj prošlosti to i pokušavala, ali ideja nikad nije realizovana do kraja zbog protivljenja velikih sila pozivajući se na međunarodno pravo. Stidljivo se pominju Galiciija i Andaluzija, što je u ovom snimku ilustrovano fotografijiama sa skupova za nezavisnost, dok Baskija, zanimljivo, nije pomenuta.

Jedna od potencijalnih država mogao bi da postane i Kurdistan, koji bi zauzimao jugoistočne delove Turske, zatim delove Sirije, Irana i oblastima Iraka, gde u principu žive irački Kurdi.

Libija bi, tvrdi ova Jutjub stranica, mogla uskoro da bude podeljena na dva dela. Zapadna Libija bi se sastojala od aktuelno međunarodno priznate države sa sedištem u Tripoliju, dok bi Istočna Libija, oblast kojom komanduje general Kalifa Haftar, mogla da dobije međunarodno priznanje.

Podsetimo, ove godine su sukobi u Libiji ponovo u punom jeku. Haftarove snage pokušavaju da zauzmu Tripoli i da svrgnu međunarodno priznatu vladu, a mnogi podsećaju da je i Moamer Gadafi svojevremeno nakon sličnog državnog udara došao na vlast.

Škotska je na referendumu 2014. godine pokušala da se otcepi od Ujedinjenog Kraljevstva, a posle velike neizvesnosti stanovništvo se odlučilo za "status kvo". Što se Bregzita tiče, čak 62 odsto državljana Škotske odlučilo je da ostane u Evropskoj uniji, što je još jedna odluka koja se kosi sa zvaničnom vizijom Velike Britanije, čije tamošnje vlasti na sve moguće načine žele da izađu iz EU.

Podsetimo, nedavno je zbog nepronalaženja rešenja za Bregzit britanska premijerka Tereza Mej podnela ostavku. Političari koji su ušli u trku za njenog naslednika obećavaju da će učiniti sve da do sporazuma o Bregzitu dođe.

Zanimljivo, pomenuta stranica navodi da bi i ruska oblast Kalinjingrad, stacionirana između Poljske i Litvanije, mogla uskoro da dobije nezavisnost, ali to je trenutno toliko daleko od relanosti, da se takve ideje na međunarodnom planu odavno nisu čule.

Somalilend i Zapadna Sahara takođe bi mogle da proglase nezavisnost, a akcenat se takođe stavlja i na ujedinjenje Severne i Južne Koreje u veliku državu pod imenom Koreja.

(Ttelegraf.rs)