Carica Mičiko je majka sadašnjeg vladara Japana: Ona je prva žena iz naroda koja je došla na dvor, udala se iz ljubavi, a njen život nije uvek ličio na bajku (FOTO)

Nakon što je njen muž abdicirao, ona je dobila novu titulu Đokogo ili carica Emerita

Članovi japanske carske porodice važe za izuzetno povučene ljude o čijim životima ostatak sveta ne zna puno. Međutim, nakon abdikacije cara Akihita i inauguracije novog cara, zavladalo je veliko interesovanje za članove ove vladarske porodice. Kao posebna ličnost se izdvaja carica Mičiko.

Preporučujemo

Ona je žena bivšeg japanskog cara Akihita i majka sadašnjeg vladara cara Naruhita. Kao princeza, postala je najprepoznatljivija carica i važi za vladarku Japana koja je najviše putovala po svetu. Njena puna titula glasi: Njeno carsko veličanstvo carica Japana.

Mičiko sa carem Akihitom ima troje dece: Naruhito, aktuelni japanski car, Fumihito, princ Aja, Sajako, princeza Nori.

Rođena je 1934. godine i vladala je uz svog muža od 1989. do 2019. godine. Za cara Akihita se udala 1959. godine i ona je prva obična građanka i pripadnica religijske manjine (rimokatoličke vere) koja je postala članica japanske carske porodice.

Nakon što je njen muž abdicirao ona je dobila novu titulu Đokogo ili carica Emirita.

MLADOST I OBRAZOVANJE

Rođena je 1934. godine u Tokiju, kao drugo od četvoro dece, a njen otac je bio predsednik i počasni zvaničnik čuvene japanske kompanije.

Odrastala je u Tokiju i porodica se trudila da joj pruži odlično obrazovanje i vaspitanje. Ono se baziralo na tradicionalnim ali i na Zapadnim vrednostima. Naučila je da svira klavir, da govori engleski, kao i da slika.

Ima dva brata i jednu sestru. S obzirom da dolazi iz bogate porodice, njeni roditelji su pažljivo birali njene potencijalne udvarače.

Priča se da je jedan čuveni japanski pisac hteo da se oženi mladom Mičiko.

VERIDBA I BRAK

Godine 1957. ona je tadašnjeg princa prestolonaslendika Akihita upoznala na teniskom terenu. Carska kuća je odobrila njihovu veridbu 1958. godine. Mediji su pisali da se u Japanu odigrava prava bajka, i da se romanska rodila na teniskom terenu. Par se venčao 1959. godine.

Mnogi nisu očekivali da će princ oženiti običnu devojku već da će brak biti dogovoren sa nekom mladom damom iz plemićke porodice. Takođe na opšte iznanađenje svih, Mičiko je poticala iz rimokatoličke porodice, a carska porodica do sada nije imala takvog člana.

Postojale su glasine da se majka cara Akihita protivila braku i da je kasnije optuživala snaju da nije dovoljno dobra za njenog sina. Zbog toga su ona i njena deca pali u depresiju.

Porodica carice Mičiko je počela da dobija pretnje smrću, pa su vlasti morale da je zaštite.

Međutim, mladi carski par je dobio veliku podršku javnosti i vladajuće partijske elite. Preselili su se u palatu Togu ili Istočnu palatu koja je tracionalno mesto stanovanja prestolonaslednika Japana.

Tu palatu su napustili 1989. kada je AKihito postao car.

Par je dobio troje dece, a što je interesantno, odličili su da ih sami odgajaju i da se staraju o njima. Do tada je važilo pravilo da se deca iz carskih odvajaju od roditelja i da ih čuvaju privatni učitelji i dadilje.

Carica je dosta patila zbog ponašanja njena svekrve, pa je čak dva puta izgubila i glas na sedam meseci i to 1960-tih i 1993. godine.

Slična situacija se ponovila i sa sadašnjom caricom Masako, koja je zbog svog položaja često padala u depresiju.

CARICA JAPANA

Mičiko je postala carica Japana 1989. godine, a ona i njen muž su krunisani 1990. godine. Oni su uspeli da modernizuju zemlju i da carsku porodicu učine vidljivijom i pristupačnijom za stanovnike Japana.

Carica je takođe preuzela vodeću ulogu u javnom kontaktu sa običnim ljudima, uključujući i starije, hendikepirane i žrtve katastrofa, često se saginjući i klečeći da bi ih zagrlila ili razgovarala sa ljudima. Ti potezi šokirali su konzervativce, ali su dopineli njenoj popularnosti u široj javnosti, prenosi agencija.

Mičiko uživa da čita, sluša muziku i da svira klavir. Takođe voli i japansku tradicionalnu muziku, a poznato je i da je komponovala nekoliko pesama.

(Telegraf.rs)