Objavljena prva fotografija crne rupe: Neverovatno naučno dostignuće (FOTO) (VIDEO)
Istraživanje će testirati Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti iz 1915. godine, koja objašnjava zakone gravitacije i njihov odnos prema drugim prirodnim silama
Međunarodni naučni tim predstavio je danas neverovatno naučno otkriće u strofizici - prvu fotografiju crne rupe, što je podvig koji će staviti na probu stub nauke: opštu teoriju relativnosti Alberta Ajnštajna.
Preporučujemo
Sukobio se sa frizerom, jer nije bio zadovoljan šta mu je uradio sa kosom: Onda je rešio da mu se osveti na isti način (VIDEO)
Baka na lutriji osvojila više od milion evra: Čak 5 nedelja je to krila od svih, a za sve je imala najdivniji razlog (FOTO)
Naravno, samu crnu rupu nemoguće je fotografisati jer je ona nevidljiva. Njenoj gravitaciji ništa ne može pobeći, pa čak ni elektromagnetski talasi poput ultraljubičastog zračenja, rendgenskih zraka, vidljivog svetla, odnosno bilo čega čime mi možemo opaziti taj tajanstveni fenomen.
Naučnici projekta "Event Horizon Telescope" (EHT - Teleskop horizonta događaja) uspeli su da snime horizont događaja crne rupe koji može prikazati njenu senku ili siluetu.
Astronomi su kreirali ovu fotografiju pre dve godine prikupljajući podatke sa osam različitih teleskopa raspoređenih širom planete, preneo je AP.
Zamenik direktora istočnoazijskog opservatorijuma na Havajima Džesika Dimpsi je rekla kako je slika na prvi pogled podsetila na moćno vatreno oko Saurona iz "Gospodara prstenova".
Plin koji pada prema crnoj rupi zagrava se na više od milijardu stepeni, zbog čega se horizont događaja može videti kao senka čiji su veličina i oblik određeni Ajnštajnovom teorijom.
Inače, ovaj projekat započet je 2012. godine da bi se direktno posmatrala neposredna okolina crne rupe uz pomoć globalne mreže teleskopa, prenosi Rojters.
Horizont događaja crne rupe, odnosno njena granica, jeste tačka bez povratka posle koje sve - zvezde, planete, gas, prašina i svi oblici elektromagnetnog zračenja - odlazi u zaborav.
Projekat je ciljao na dve supermasivne crne rupe koje se nalaze u središtima različitih galaksija.
Istraživanje će testirati Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti iz 1915. godine, koja objašnjava zakone gravitacije i njihov odnos prema drugim prirodnim silama.
Ajnštajnova teorija dozvoljava predviđanje veličine i oblik crne rupe. Ako se ispostavi da to predviđanje nije tačno, teoriji će trebati preispitivanje.
Jedna od crnih rupa, Strelac A*, nalazi se u centru naše galaksije Mlečni put, na 6,000 svetlosnih godina od Zemlje i ima 4 miliona puta veću masu od Sunca.
Drugi crna rupa, M87, u centru je susedne Devica A galaksije, sa masom od 3.5 milijardi puta većom od Sunca i udaljenošću od 54 miliona svetlosnih godina od Zemlje.
Crne rupe, koje mogu imati različite veličine, nastaju kada supernove, veoma masivne zvezde, eksplodiraju na kraju svog životnog ciklusa.
Činjenica da crne rupe ne dozvoljavaju izlazak svetlosti čini njihovo posmatranje veoma teškim.
Naučnici će tražiti prsten svetlosti - iskrivljenu materiju i svetlost koje kruže ogromnom brzinom na ivici horizonta događaja, oko oblasti tame koja predstavlja pravu crnu rupu. Ovo je poznato kao senka, odnosno silueta crne rupe.
Naučnici kažu da bi oblik senke, prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, trebalo da bude gotovo savršen krug, a ako se ispostavi da nije, nešto nije u redu sa tom teorijom, prenosi britanska agencija.
(Telegraf.rs)