Empajer stejt bilding napravljen je za 450 dana, a 1.000 slonova gradilo je Tadž Mahal: Zanimljivosti koje niste znali o najpoznatijim građevinama na svetu (FOTO)

Da li ste znali da u muzeju Ermitaž "radi" i 60 mačaka?

Ove slavne i svetski poznate građevine iz godine u godinu beleže milione posetilaca, ali da li ste se ikad zapitali koja je njihova prošlost? Pri obilasku verovatno će vas s nekim manje poznatim stvarima upoznati lokalni vodič, ali dok ne posetite neku od njih, evo prilike da o njima naučite nešto više.

EMPAJER STEJT BILDING (NJUJORK)

Preporučujemo

Gradilo ju je nešto više od 3.400 radnika, koji su nedeljno zidali četiri sprata! Stoga nije ni čudo što je cela zgrada dovršena za samo 450 dana.

Visine 381 metar, sve do 1972. godine dičila se titulom najviše zgrade na svetu. Za njenu izgradnju potrošeno je 40-ak miliona dolara, a današnja vrednost iznosi neverovatnih 637 miliona. Zgrada čak ima svoj poštanski broj, a vrh je bio zamišljen kao mesto gde će se "parkirati" cepelini.

I da, recimo još kako nema 102, već 103 sprata, ali taj zadnji rezervisan je isključivo za VIP goste, pa će ga bilo ko od nas smrtnika teško ikad posetiti.

AJFELOVA KULA (PARIZ)

Simbol Pariza ujedno je i jedna od najprepoznatljivijih građevina na svetu. Toranj, napravljen za Svetsku izložbu u Parizu, građen je pune dve godine, a sastoji se od ukupno 18.000 komada gvožđa. Nakon 20 godina trebalo je da bude srušen, ali gradske su ga vlasti odlučile zadržati zbog antene na vrhu koja je bila važna za radijski signal.

Danas je bez tornja Pariz nezamisliv, a ne samo da ga godišnje obilaze milioni, već je i radno mesto za više od 600 Parižana.

TADŽ MAHAL (AGRA)

Da bi bio napravljen, bilo je potrebno 22.000 ljudi, 1.000 slonova, 28 različitih vrsta kamena i 17 godina. Tadž Mahal slavan je po svojoj simetriji, a zavisno od doba dana, uvek je drugačije boje.

Legenda kaže kako je Šah Jahan radnicima koji su radili na ovoj građevini, kidao prste i ruke kako više nikad ne bi mogli sagraditi ništa jednako lepo.

Esteta, ali i prilično okrutan tip.

FONTANA DI TREVI (RIM)

Teško da nekom nije poznata legenda koja kazuje kako bacanje novčića preko levog ramena u fontanu Trevi garantuje ponovni dolazak u Večni grad.

Gradske vlasti nemaju ništa protiv činjenice da su turisti "prigrlili" tu legendu, s obzirom na to da se svaki dan u fontanu ubaci oko 3.000 evra. Dakle, godišnje ta fontana donosi nešto više od milion evra. Nije loše, zar ne?

Sav taj novac svakodnevno skupljaju radnici Caritasa te ga doniraju u više od 200 zemalja.

SAGRADA FAMILIA (BARSELONA)

Ko god je posetio katalonsku prestonicu, nije mogao da ostane ravnodušan pred izgledom Svete porodice. Crkva je vrhunac stvaralaštva velikog arhitekte Antonija Gaudija, a iako je gradnja počela 1882. godine, zanimljivo je da još uvek nije do kraja dovršena.

Legendarni Gaudi na njoj je radio 40-ak godina, sve do svoje smrti, a prema poslednjim informacijama, očekuje se kako će katedrala biti dovršena 2025. godine.

KIP SLOBODE (NJUJORK)

Možda i prvi spomenik na koji pomislimo na spomen SAD, svakako je ova žena s bakljom u njujorškoj luci. Kip slobode napravljen je u Francuskoj i predstavlja poklon Francuske SAD-u. Koliko je velika, dovoljno govori to da je na putu do Amerike rastavljena na 350 delova i prevezena brodovima.

Skulptura predstavlja rimsku boginju slobode, a lice je oblikovano prema licu kiparove majke. I da, kad bi ovaj kip nosio "cipele", bio bi mu potreban broj 7801!

ERMITAŽ (SANKT PETERBURG)

Jedan od najvećih i najlepših svetskih muzeja smestio se u carskom gradu - Sankt Peterburgu. U svojoj kolekciji ima više od tri miliona primeraka, a tu su i radovi Mikelanđela, Leonarda, Rubensa, Rembrandta, Van Goga i Pikasa. O veličini dovoljno govori sledeće - kad bi se posetilac kod svakog eksponata zadržao samo minut, trebalo bi mu 11 godina da obiđe celi muzej.

Muzej je specifičan po tome što je u njemu "zaposleno" i 60 mačaka zaduženih za čuvanje muzejskih prostorija od miševa.

KRIVI TORANJ (PIZA)

Jedna od najposećenijih atrakcija na svetu devedesetih godina prošlog veka bila je zatvorena za javnost jer se toranj jednostavno previše nagnuo, pa je sigurnost posetilaca bila ugrožena.

Primetivši to, italijanske vlasti donele su plan obnove i vraćanje tornja u položaj koji je imao 1838. godine. Projekat je napravio arhitekta Mikele Jamoilkovski, toranj je spasen, a cela operacija stajala je 25 miliona evra.

Od 2001. ponovo je otvoren za javnost, tako da su društvene mreže preplavile slike ljudi koji "guraju" toranj.

(Telegraf.rs/Punkufer.hr)