Zastrašujući grad duhova čuva jednu tajnu: Samo izbledeli natpis na ulazu svedoči o njegovoj prošlosti (VIDEO)
Utopijski i industrijski grad nazvan je Fordlandija, a danas je iza njega ostala samo pustoš
Duboko unutar Amazona u Brazilu leže ostaci nekadašnjeg industrijskog grada. Na ulazu u grad i dalje se prvo vidi vodeni toranj sa izbledelim logom Forda.
Pre skoro jednog veka, osnivač kompanije Henri Ford pretvorio je taj prostor zemlje u ne samo poslovnu operaciju, već i društveni eksperiment.
Preporučujemo
Ponuda za posao koji ćete pamtiti: Treba celo leto da živite kao pravi Italijani, a svi troškovi su plaćeni (VIDEO)
Krenuo je ka svom automobilu i shvatio da više nije njegov! Scena koja više boli i od kazne za parkiranje (VIDEO)
Utopijski i industrijski grad nazvan je Fordlandija, a danas je iza njega ostala samo pustoš.
Tehnički grad je još uvek tu - možete naći ostatke na obalama reke Tapajos u severnom Brazilu.
Možda danas ne izgleda tako, ali pre nekoliko decenija kolonija je bila Fordova svetla i sjajna ideja za novu vrstu industrijske operacije. I isprva je izgledalo obećavajuće.
Početkom 1920-ih, biznis je cvetao za Ford u SAD-u. Ford Motor je prodavao hiljade automobila.
Amazonski basen je u početku bio jedini svetski izvor gume, snabdevajući industriju Britanije i SAD materijalom. Ali to se promenilo kada je britanski istraživač Henri Vikam prokrijumčario hiljade gumenih semenki iz južnoameričke zemlje u svoju domovinu.
Zbog efikasnosti, Ford se okrenuo Amazonskoj prašumi kako bi izgradio plantažu gume koja bi služila kao njegova lična zaliha materijala. Tada je zvanično osnovana Fordlandija, podignuta je pilana i vodotoranj. Ovaj je nosio poznati logotip Ford Motor.
Šuma je očišćena kako bi se napravilo mesta za plantažu, ali i za grad. Radnici i njihove porodice živele su u kućama u prašum, a imali su i školu, bolnicu, bazen i teren za golf.
Mesto je izgledalo kao socijalni eksperiment koji bi pokazao da je život moguć po njegovim idealima.
Ali, na kraju, radnici su se kulturno sukobili sa Fordovom američkom vizijom idealizma. Tačka preokreta došla je 1930. godine kada je trpezarija zaustavila svoju službu čekanja i prešla na stil samouslužne kafeterije.
Radnici su uništili većinu grada, praveći veliku materijalnu štetu. Iako su bile zasađene u prirodnom tlu svoje vrste (gume su autohtone u Brazilu), biljke nisu napredovale.
Tako je 1945. godine Ford zatvorio svoj nekada blistavi projekt i prodao zemlju nazad brazilskoj vladi za 250.000 dolara.
Henri Ford nijednom nije kročio u svoju koloniju, već je njome upravljao iz kancelarije u SAD.
Sada, 80 godina kasnije, propala zgrada fabrike podseća na neuspeh Fordlandije.
(Telegraf.rs)