Draža Četnik je bio jedan od najvećih srpskih gerilaca i tajnih agenata: Bežao je iz neprijateljskih zatvora, a umro je pod lažnim imenom (VIDEO)

On je junak poljskog i srpskog gerilskog pokreta, a o njegovom uzbudljivom životu je Televizija Poljske snimila dokumentarno-igrani film

Dragan Sotirović  je legendarni junak poljskog i srpskog gerilskog pokreta, a o njegovom uzbudljivom životu je Televizija Poljske snimila Dokumentarno-igrani film 

Prema procenama pojedinih istoričara, ovaj Vranjanac spada u sedam najvećih srpskih agenta u 20. veku.

Preporučujemo

Mihajlo Sotirović rođen je 1913. u Vranju u uglednoj trgovačkoj porodici Sotirci.

Završio je Vojnu akademiju, a kad je u aprilu 1941. godine Jugoslavija kapitulirala, otišao je na na Ravnu Goru gde se pridružio generalu Draži Mihailoviću i jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini. Đeneral Draža ga je  postavio za svog ađutanta.

Kao mladi oficir, Sotirović se pridružio generalu Mihailoviću na Ravnoj Gori već u maju 1941. godine.

Početkom 1942. godine na železničkoj stanici u Kragujevcu prepoznao ga je jedan ljotićevac i prijavio Gestapou. Zarobljen je i posle ispitivanja i boravka po nemačkim zatvorima i logorima u Srbiji, prebačen je u logor Ravi Ruskoj na istoku Poljske (danas u Ukrajini).

Iz ovog logora je kasnije premešten u Strij, odakle beži 13. januara 1944. i priključuje se Armiji Krajova. Pošto su proverili ko je i šta je, Poljaci su ga postavili za zamenika komandanta 14. ulanskog puka (puk lake konjice) u oblasti grada Lavova (danas takođe u Ukrajini).

Major Sotirović je u Drugom svetskom ratu postao jedan od najpopularnijih komandanata poljske Domovinske armije - Armije Krajova. Najviše je koristio upravo pseudonim "Draža", pa ga tako i filmska ekipa TV Poljske, i svedoci događaja koji se pojavljuju u filmu, majora Sotirovića jednostavno zovu - Draža.

Pored Poljaka, u filmu se kao svedoci pojavljuju i njegov sin i unuk, Mihajlo i Nikola Sotirović.

Ovaj dokumentarac podseća da je Sotirović uspešno komandovao jedinicama u borbama protiv ukrajinskih osovinskih formacija, kao i u borbama za oslobođenje Lavova od Nemaca. Na predlog Komande Jugoistočnih poljskih snaga, na čelu sa generalom Vladislavom Filipovskim, odlikovan je najvišim poljskim vojnim oredenom, "Virtuti Militari".

Kasnije je unapređen u čin majora Poljske armije.

I Sovjeti, koji su učestvovali u borbama za oslobođenje Lavova, odlikuju Sotirovića, ali ga, kao i mnoge druge poljske oficire, uskoro hapse. On uspeva da pobegne i tokom avgusta 1944. postaje komandant jedinice D-14 u sastavu Grupe Varta Poljske armije.

Sovjeti ga ponovo hapse, a iz bolnice u Žešovu oslobađa ga poljska organizacija koja se borila protiv Sovjeta.

Aprila 1945. godine ponovo se priključio Grupi Varta. Poslednja akcija u kojoj je učestvovao bila je napad na sovjetsku bazu kod sela Domaradz, 25. juna 1945. godine. Posle rasformiranja Grupe Varta, krajem avgusta 1945. uspeo je da emigrira u Francusku.

Živeo je u Monaku, pod pseudonimom Žak Roman. Sarađivao je i sa poljskim i sa srpskim emigrantima. Žalio je što je deo Poljske za koji se borio pripojen Sovjetskom Savezu.

Sudbinu poljskog naroda u oblasti Lavova poredio je sa sudbinom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Dragan Sotirović je bio veliki vernik i hilandarski hodočasnik. Na Svetu Goru je odlazio svake godine, čak i kada mu je zdravlje bilo ozbiljno narušeno, tako da je 1987. godine preminuo u Solunu, vraćajući se sa poslednjeg hodočašća.

(Telegraf.rs/RTS)