Šta je to palo na Grenland? Otkriven džinovski krater veći od Pariza (VIDEO)

Gvozdeni asteroid širok 1,6 kilometara zabio se u severni deo Grenlanda pre oko 12.000 godina

Na Grenlandu ispod glečera Hijavata otkriven je krater veći od Pariza koji je nastao nakon udara asteroida iz ledenog doba.

Naučnicima je trebalo nekoliko godina da utvrde prirodu kratera i veruju da bi pad asteroida mogao da utiče na klimu, bar na severnoj hemisferi.

Preporučujemo

Gvozdeni asteroid širok 1,6 kilometara zabio se u severni deo Grenlanda pre oko 12.000 godina.

Glečer Hijavata je debeo jedan kilometar i krater je otkrila grupa istraživača iz Danske nakon detaljne pretrage radarom. Naučnici su uz pomoć podataka američke svemirske agencija NASA primetili specifično, polukružno udubljenje na ivici glečera 2015.

- Odmah smo znali da je u pitanju nešto posebno, ali smo istovremeno znali da će biti teško potvrditi poreklo ulegnuća - rekao je Kurt Kjer, vođa istraživanja.

Tim je morao sam da mapira krater, što su i uradili uz pomoć nemačkog istraživačkog aviona sa radarom poslednje generacije. Nakon detaljnih analiza, pokazao se zdelasti oblik kratera.

Da bi potvrdili da je krater nastao udarom asteroida, morali su da imaju fizički dokaz. Tako su pregledali okolinu ispred glečera i otkrili "šokirani kvarc" - kvarc nastao usled intenzivnog pritiska - i druge granule povezane sa udarom.

Istraživači su zatim zaključili da se asteroid sudario sa Zemljom i prodro u njenu koru na dubinu od oko sedam kilometara. Sudar je inicijalno stvorio šupljinu, prečnika oko 20 kilometara, pre nego što se ona urušila u 800 metara duboku i 31 kilometar široku lokaciju kakvu vidimo danas.

Istraživači kažu da je do udara došlo negde u pleistocenu, ali to je epoha koja se proteže na dva, dva i po miliona godina.

Prve procene govore da je krater veoma mlad, ali je neophodna dalja analiza. U budućnosti naučnici planiraju da preciznije odrede doba kratera, uključujući i procenu uticaja asteroida koji ga je formirao na klimu zemlje.

(Telegraf.rs)