Ovako žive robijaši na Islandu: Ćelije se ne zaključavaju, nema ograde, a samo jedan znak ukazuje da su tu opasni prestupnici (FOTO)

Život u njima svodi se na poverenje. Zatvorenicima je jedina prepreka ka spoljnom svetu stado goveda

Island je mala ostrvska zemlja smeštena na ivici Evrope, sa populacijom od oko 340.000 ljudi. I njihovi zatvori, kojih ima pet, takođe su mali. U njima je smešteno do 200 zatvorenika. Od pet zatvora, dva su potpuno otvorena, bez ograda, zidova i rešetaka.

Jedan takav zatvor je Kviabrigja na zapadu zemlje. U pitanju je zapravo stara farma bez ikakvih barikada. Postoji, međutim, znak koji upozorava prolaznike da se ovde ne zadržavaju, uglavnom namenjen turistima.

Preporučujemo

Kada je profesor kriminologije Frensis Pakes upitao nadležne da u zatvoru provede nedelju dana, sa oduševljenjem su mu dozvolili. Znao je da su u njemu smešteni ljudi osuđeni za neke ozbiljne nasilne ili seksualne prekršaje i pitao se kako uopšte funkcionišu zatvori bez rešetaka.

Kada je kolima stigao do stare farme, parkirao se ispred zgrade a onda ušao unutra sam jer su vrata bila otvorena. Večeru mu je poslužio jedan od zatvorenika.

SOBA SA POGLEDOM

U ovom zatvoru zatvorenici i čuvari rade sve zajedno. Čak imaju i obroke u zajedničkoj prostoriji koja je smeštena u centru zgrade. Hranu spremaju zatvorenici, a sa jednim službenikom svake nedelje idu u nabavku hrane u obližnjem selu.

Posle obroka treba da zahvalite zatvorenicima na njihovom trudu ali i da počistite iza sebe.

Pored ove zajedničke prostorije, sobe zatvorenika su njihov ličan prostor. U sobi imaju ograničen internet i mobilni telefon, zbog čega mnogi zatvorenici, pogotovo tinejdžeri, tamo provode puno vremena. Svoje sobe mogu i da zaključaju, ali one uglavnom ostaju otvorene.

Život u zatvoru Kviabrigja svodi se na poverenje, što je profesoru u početku bilo veoma teško.

- Znao sam da su mi pasoš, ključevi od automobila i beleške u sobi. Međutim, na kraju sam uspeo da radim kao i oni, spavao sam sa otključanim vratima. Spavao sam kao beba. Svakog jutra sam pogledao kroz prozor i video sam ovde, travu i vrhove planina prekrivene snegom - ispričao je Pakes.

U zatvorima na Islandu važan je i spoljašnji prostor. Divne planine pružale su se daleko na istok, a zatvor se nalazi pored mora, sa lepom plažom i puno travnjaka. Zatvorenici vole da idu do ulaznih vrata, gde im je jedina prepreka ka spoljnom svetu stado goveda.

Profesora je najviše pogodila neformalna interakcija, a zajedno su gledali i fudbal.

- Video sam seksualne prestupnike kako viču na ekran kada je igrao Island. Problematični narkomani razgovarali su sa osobljem, tračarili su. Kada je Petur bio pušten iz zatvora i kada je njegov otac došao po njega, on je zagrlio skoro sve zatvorenike i sa svima se pozdravio, pa i sa mnom. To je bio tako emotivan trenutak - otkrio je on.

Iako je u pitanju zatvor, okruženje je sigurno, a hrana je ukusna. Imaju kontakt sa spoljnim svetom.

U zatvoru ima do 20 zatvorenika i najviše tri člana osoblja u svakom trenutku. Populacija je izmešana, pa tako u njemu imate i žene, ali i strane državljanje, kao i starije ljude.

Islandski otvoreni zatvori su, prema rečima profesora, jedinstveni.

- Možda zbog veličine, možda zbog stanovništva ili opuštene prirode. A možda samo oslikavaju Island, zemlju u kojoj morate da se oslanjate jedni na druge kako biste preživeli teške klimatske uslove Severnog Atlantika. Šta god da je u pitanju, zajednički život u ovom malom, mirom i udaljenom zatvoru ima smisla, na čudan način - zaključio je on.

(Telegraf.rs)