Stefan je pokrenuo posao u Južnoj Americi i sada ostvaruje svoje snove: Putuje i upoznaje njene lepote, bio je u Medeljinu, a evo šta je ljudima asocijacija na Srbiju (FOTO)

Građani Južne Amerike ne poznaju Srbiju tako dobro kao što bismo mi možda i mislili. Ali su zato voljni da čuju nešto o našoj kulturi kako bi se što bolje upoznali sa našim običajima

Veliki broj ljudi na svetu voli da putuje, da obilazi nove krajeve i upoznaje nove ljude. Danas nam je to svima dostupnije nego ikada, pa se više ništa ne čini ni toliko daleko, a ni nepoznato. Sa jako malo novca i ako se dobro organizuju i isplaniraju, ljudi mogu da posete i udaljene destinacije za koje se baš i ne pruža prilika svaki dan. Ono što je najbolje u ovakvoj priči jeste da postoje i ljudi koji su svoj posao razvijaju kroz putovanja, pa su samim tim spojili lepo i korisno. Jedan od takvih je i Stefan Lazić iz Beograda, koji sada svoj posao gradi kroz putovanje po Južnoj Americi.

On je odlučio da za Telegraf.rs ispriča svoju priču.

Rođen je u prestonici Srbije gde je živeo 24 godine. Nakon srednje turističke škole i studija ekonomije, Stefan je primljen na master studije iz ekonomije i menadžmenta u turizmu na Univerzitetu u Bolonji, u Italiji kao njihov stipendista.

Nakon završenog mastera radio je u onlajn distribuciji turističkih i hotelijerskih proizvoda za jednu od najvećih grupacija na svetu. Ipak, shvatio je da želi mnogo više da doprinese razvoju turizma nego da bude deo jednog lanca distribucije i prodaje tako da je odlučio da se posveti održivom razvoju ove grane privrede.

- Želja za daljim školovanjem na nekom evropskom univerzitetu bila je glavni pokretač mog odlaska iz Srbije. Ideja se rodila u toku istraživačkog projekta u Meksiku za koji sam dobio stipendiju Univerziteta Tecnologico iz Montereja, u toku treće godine osnovnih studija – kaže naš sagovornik.

Danas se na prostoru Južne Amerike bavi turizmom i uspešno razvija sopstveni posao. Prilika da se baviš onim što voliš i da svesno doprinosiš svetu oko sebe je nešto što verovatno san mnogih ljudi, ali samo oni najuporniji uspevaju da ga ostvare.

- Projekat “Echoes of the Journey” nastao je u saradnji sa mojom devojkom Laurom iz Argentine. Nakon godina iskustva i rada u turizmu i hotelijerstvu odlučili smo da se posvetimo razvoju održivog turizma koji se bazirana tri osnovna principa – socijalnoj, ekonomskoj i ambijentalnoj održivosti. Ovakav turizam stvara pozitivne efekte za sve strane koje su uključene – lokalno stanovništvo i zajednicu, putnike i, najvažnije, prirodnu okolinu – kaže on.

Ideja je bila da krenu na put po Latinskoj Americi i da sarađuju sa inicijativama koje razvijaju ovaj tip aktivnosti. U toku tog puta pomažu im u sferama koje su njihova specijalnost – sertifikacija održivosti, primena različitih metoda održivog razvoja, onlajn distribucija i promocija i saradnja sa evropskim tur operatorima (posebno sa onima koji kreiraju pakete avanturističkog, održivog i aktivnog turizma) i kreacija turističkog sadržaja.

- Neki vid konsaltinga, recimo, jer su ovo neke od tema koje su i dalje nepoznate velikom broju preduzetnika koji razvijaju ruralni i održivi turizam. Praktično, primenjujemo znanje i iskustvo stečeno prethodnih godina za razvoj „odgovornih“ putovanja koja nisu puki proizvod koji se jednom iskoristi već iskustva koja su suprotnost ideji današnjeg masovnog turizma.

Uz to, o velikom broju tih organizacija pišemo na našem sajtu i za špansku verziju sajta Travindy koji je posvećen ovim temama i na taj način im dajemo vidljivost i promovišemo ih kao primere čiji se model može primeniti i u drugim delovima sveta.

S druge strane, u toku saradnje i mi učimo od njih, kako „male“ inicijative uspevaju uspešno da se razviju sa ograničenim fondovima i kako održivi turizam može biti važan faktor u socijalnom i lokalnom razvoju, borbi protiv siromaštva i obrazovanju.

Put je počeo u Urugvaju, nastavio se učešćem na Kongresu svetskog udruženja turizma i putovanja (WTTC) u Buenos Airesu u Argentini, i zatim kroz Čile, Boliviju, Peru, Ekvador, Kolumbiju, Panamu, Kosta Riku, Gvatemalu sa idejom da stignemo do Meksika – ističe Stefan.

Njihovi klijenti su različiti tipovi organizacija i kompanija koje se bave turizmom i zaštitom životne sredine – hoteli, tur operatori, rezervati prirode, nevladine organizacije, fondacije, udruženja I mreže za razvoj lokalnog turizma, akademske institucije…

Nije mu bilo previše teško da se navikne na novu sredinu, ali priznaje da mu porodica uvek nedostaje, a posebno sada kada ne ide kući tako često, kao tokom master studija, dok je živeo u Italiji.

- Boravak u Meksiku u toku studija dobro me je pripremio za povratak u Latinsku Ameriku. Iako svi delovi kontinenta nisu isti, posebno što je Meksiko jako blizu SAD-a i pod uticajem tamošnje kulture, na neki način mi je to olakšalo novi boravak u Iberoamerici. Ipak, svaki odlazak na duži ili neodređeni vremenski period nosi sa sobomi period privikavanja na nove uslove. Pronalazim dosta sličnosti između zemalja ovde i Balkana tako da ne bih rekao da je teško da se čovek navikne.

Što se tiče porodice, ona uvek nedostaje. Tokom boravka u Italiji poslednjih pet godina imao sam prilike da se često vraćam u Beograd jer je i priroda posla to tražila pa sam uspevao koliko-toliko da održavam “dobru vezu” i kontakte. Sada je malo teže, ali ne sumnjam da ću uskoro ponovo biti u Beogradu – priznaje Stefan.

Građani Južne Amerike ne poznaju Srbiju tako dobro kao što bismo mi možda i mislili. Ali su zato voljni da čuju nešto o našoj kulturi kako bi se što bolje upoznali sa našim običajima.

- Često spomenu Tita, ali pošto je Novak Đoković poslednjih godina prilično poznat, sada je on glavna asocijacija kada se spomene naša zemlja. Oni malo stariji i obrazovaniji sećaju se rata i činjenice da je Srbija nekada bila deo zemlje koja se zvala Jugoslavija. Tek poneko zna da nas je bombardovao NATO. Osim toga, u Argentini nas znaju po Kusturici i trubačima i po tome da su izgubili finale svetskog prvenstva u košarci 2002. godine od nas.

Što se reakcije tiče, uvek im je zanimljivo i neobično, a iznenađenje je još veće u ruralnim predelima koje naročito obilazimo. Pitaju o kulturi, jeziku, religiji, običajima – kaže on.

Pošto često putuje zbog posla do sada je obišao veliki deo Latinske Amerike i ističe da mu je teško da jedno mesto izdvoji jer je priroda ovog dela planete nezamislivo lepa.

- Isto tako, ni emocije nisu iste svuda. Prema tome, ne bih mogao da izaberem Iguazu vodopade, a da na isto mesto ne stavim i glečer Perito Moreno ili salar Ujuni u Boliviji. S druge strane, treking vencem Ausangate na 5.100 metara nadmorske visine u Peruu je verovatno jedno od najboljih iskustava koje sam imao u životu. Ne toliko zbog lepote, koliko zbog udaljenosti i ekstremnosti, boravak u Usuai na Ognjenoj zemlji, najjužnijem gradu na planeti takođe je bilo dobro iskustvo.

Socijalno gledano, poseta Medeljinu, nekada najopasnijem gradu na svetu i Komuni 13 takođe je bila nešto posebno. Kao potpunu suprotnost modernom životu i mesto da se potpuno posvetite svom unutrašnjem miru izdvojio bih rezervat prirode “Viento Solar” na karipskoj obali Kolumbije – kaže Stefan.

Ističe da je hrana na ovom kontinentu veoma raznovrsna i ukusna. Najveće razlike su u voću i povrću koje ne postoji u Evropi.

- Ne znam ni da li imamo neko “naše” ime za neke od njih. Od Bolivije pa svuda na sever u velikim količinama dostupne su guanabana, guajaba, pitahaja, lulo, karambol, juka ili mandioka (koja je naročito zastupljena u Argentini i Brazilu), kao i poznatije voće poput papaje, marakuje i manga. Zanimljiva je raznovrsnost banana u Ekvadoru i Kolumbiji, pa se ne jedu samo sveže već i pržene, slane, pečene, sa sirom, kao čips i slično – dodaje on.

Često u medijima slušamo da je ovaj deo planete izuzetno siromašan i da samo mali broj ljudi ima uslove za normalan život. Stefan navodi da je situacija upravo takva, da je siromaštvo prisutno već decenijama i da se stvari jako sporo menjaju.

- Tako je procenat onih koji vode “dobar” život dosta manji u odnosu na one koji nemaju ni osnovnu zdravstvenu zaštitu, pristup obrazovanju, uslove za normalan život. Razne organizacije iz SAD i EU finansiraju projekte koji pomažu stanovništvo iz ruralnih sredina, ali su cifre i dalje zabrinjavajuće.

Otežavajuća okolnost u poslednje dve godine je veliki broj ljudi iz Venecuele koji su se iselili u sve ostale zemlje na kontinentu i tako svuda uvećali broj ljudi koji su u potrazi za poslom, koji nemaju krov nad glavom ili sigurnu budućnost – ističe on.

Isto tako se često može čuti da je i bezbednost na ovom kontinentu generalno slaba, pa tako imamo veliki broj kriminalnih grupa, narko kartela i slično. Turistima se savetuje da paze na sebe i na svoje stvari prilikom putovanja u zemlje na ovom kontinentu. Međutim, Stefan ističe da je najbitnije informisati se o svemu pre putovanja.

- Pre dolaska u bilo koje mesto koje posećujemo informišemo se o aktuelnom stanju u njemu i delovima grada ili regije koji nisu bezbedni. Ipak, moram reći, da do sada nismo imali niti jednu neprijatnu situaciju. Gostoprimstvo i ljubaznost ljudi u nekim od država koje smo obišli je neverovatna – kaže on.

Stefan priznaje da bi voleo da se vrati u Srbiju jednog dana i da pomogne razvoj sektora na kojem radi u toku ovog putovanja.

- Smatram da Srbija ima ogroman turistički potencijal ali se on ne koristi ni izbliza koliko bi mogao i kako bi trebalo. Uz primenu principa održivog razvoja i vođenjem stvari na odgovoran i racionalan način, mogla bi se stvoriti ponuda koja bi imala značajno mesto na svetskoj mapi održivog turizma.

Što se tiče tog odlaska, savetovao bih da ako već odluče da idu, da ne čekaju da im sve organizuje i isporuči neko drugi već da se sami potrude za sve. Čekanjem da se stvari same od sebe reše verovatno neće stići nigde. Onima koji bi da studiraju bih savetovao da isto tako sami traže mogućnosti i šanse, da ne čekaju da ih neko drugi obavesti o onome što im je dostupno. Postoji veliki broj fondova i stipendija za državljane ne-EU zemalja, potrebno je informisati se dobro i spremiti svu dokumentaciju – dodaje Stefan.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)