Ljudi su poubijali 60 odsto divljih životinjskih vrsta: Naučnici tvrde da smo poslednja generacija koja može to da zaustavi

Nestanak faune evidentan je na celoj planeti, a neki su njeni delovi posebno ugroženi, poput tropskog pojasa

Bioraznolikost na Zemlji u poslednjih nekoliko decenija prolazi kroz stalno, gotovo kataklizmičko uništenje. Od 1970. do 2014. ono je rezultiralo smanjenjem populacije divljih životinjskih vrsta za čak 60 odsto, novi su podaci Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF).

Za potrebe izveštaja pod nazivom "Živi planeta" (Living Planet Report), koji je WWF izradio u saradnji s Londonskim zoološkim društvom, stručnjaci su širom sveta pratili i prikupljali podatke o oko 4.000 različitih vrsta ptica, riba, sisara, vodozemaca i gmizavaca.

Preporučujemo

Direktor WWF-a Marko Lambertini je kazao kako očuvanje prirode treba shvatiti u puno širem kontekstu i ne svoditi ga samo na zaštitu ugroženih životinjskih vrsta, poput panda, tigrova ili kitova.

- Nema perspektive zdrave budućnosti za ljude koji žive na planeti s nestalnom i poremećenom klimom, s iscrpljenim okeanima, uništenim tlom i opustošenim šumama, na planeti gotovo u potpunosti lišenom bioraznolikosti - upozorio je Lambertini.

Nestanak faune evidentan je na celoj planeti, a neki su njeni delovi posebno ugroženi, poput tropskog pojasa.

U prethodnom, desetom izveštaju "Živi planeta" evidentirano je smanjenje populacije divljih životinja za 58 odsto, a u ovogodišnjem naučnici upozoravaju na to da se stanje pogoršalo i da se populacija divljih životinja smanjila za 60 odsto.

U poslednje 44 godine na području Južne Amerike i Kariba zabeleženo je "zastrašujuće" smanjenje životinjske populacije od čak 89 odsto, stoji u dokumentu.

U istom je razdoblju nestalo oko 23 posto faune Severne Amerike i Grenlanda, a na području Evrope, Severne Afrike i Bliskog istoka 31 odsto.

Na smanjenje bioraznolikosti danas najviše utiče preterano iskorištavanje Zemljinih resursa i poljoprivreda, a oba su faktora posledice povećanih potreba i potrošnje ljudi koji je nastanjuju.

Smanjenju divlje populacije pridonose smanjenje prirodnog staništa, zagađenje i klimatske promene. Bioraznolikost je od temeljnog značaja za zdravlje ljudi, blagostanje, prehranu i sigurnost uopšte, kao i za stabilnost ekonomskih i političkih sistema širom sveta, stoji u izveštaju WWF-a.

- Svet bi trebalo da prihvati nov globalni sporazum koji će se odnositi na prirodu i ljude, na način na koji je prihvaćen dogovor o klimatskim promenama u Parizu 2015. - smatra Lambertini.

- Mi smo možda poslednja generacija koja može da preduzme konkretne korake i preokrene ovakav negativan trend. Razdoblje do 2020. godine predstavlja odlučujući trenutak u ljudskoj istoriji - stoji u izveštaju.

Izveštaj "The Living Planet" objavljuje se svake dve godine, a svrha mu je da omogući pregled stanja životinjskog sveta na Zemlji.

Ris je za mnoge jedna od najopasnijih životinja, međutim ovaj video pokazuje suprotno

(Telegraf.rs/Hina)