Rajsko ostrvo nestaje najbrže na svetu: Sela prekriva more koje iz dana u dan guta sve pred sobom, a 114.000 ljudi neće imati svoju zemlju (FOTO)

Budućnost prve nacije koju će s lica zemlje izbrisati globalno otopljenje više nije neizvesno - iznad razine mora su samo dva metra

Kiribati su državica koja se sastoji od 33 ostrva, od kojih je samo 20 naseljeno, a koja je poznata po tirkiznom moru, rajskim plažama i, odnedavno, kao prva definitivna žrtva rasta nivoa mora usled globalnog zagrevanja.

U mikronezijskom raju koji doslovno tone, prema podacima iz 2016. godine, živi 114.000 ljudi.

Preporučujemo

>>> Gromada leda veličine Menhetna odvalila se sa Grenlanda: Ovi gradovi na Jadranu bi mogli da budu potopljeni (FOTO) (VIDEO)

Iako je njihov doprinos emisiji gasova sa efektom staklene bašte zaista zanemarljiv, Kiribati, koji se uglavnom sastoje od atola čija visina ne prelazi dva metra iznad nivoa mora, prvi su na udaru svega onoga što sa sobom donosi globalno zagrevanje.

Sela doslovno prekriva more, koje iz dana u dan, u zavisnosti od godišnjeg doba i struja, polako guta sve pred sobom - zgrade i retku obradivu površinu koju su stanovnici ostrva generacijama brižno obrađivali.

Konzervativne projekcije ekologa bave se globalnim zagrevanjem od 1.5 do 2 Celzijusa, a dosadašnje zagrevanje od samo pola stepena pokazalo se kao početak apokalipse za narod, zbog kog je nedavno skovan termin "klimatski izbeglica".

Još 2008. godine tadašnji predsednik Anote Tong je rekao da su stanovnici Kiribata "prešli tačku s koje više nema povratka i jako je bolno planirati dan kada više, doslovno, neće imati svoju zemlju". Pet godina kasnije, rekao je da je "vreme da se krene s planiranjem masovnih migracija".

Koliko je situacija zaista ozbiljna pokazuje i činjenica da je Tong 2014. finalizirao kupovinu 20 km kvadratnih zemlje na ostrvu Vanua Levu, koje pripada Fidžiju i koje je od Kiribata udaljeno 2.000 kilometara, a gde će se odviti egzodus stanovnika kada nacija bude u potpunosti ispod nivoa mora. Do tada će tamo uzgajati hranu.

Mnogo se pisalo i o čoveku s ostrva koji je od Novog Zelanda, zbog toga što mu je "more progutalo sve" tražio status izbeglice, ali sud je to odbio da mu odobri, iako je u svom obrazloženju napisao da "klimatske promene otvaraju put da se konvencije revidiraju i da se razmisli o ovakvoj kategorizaciji izbeglica".

- Sve češće visoke plime i žestoke oluje, kao i poplave praćene neverovatnim sušama, dodatak su našem načinu života s kojim do sada nismo bili upoznati. Porast nivoa mora zagađuje naše izvore pitke vode, zemlju čini nenaseljivom jer na njoj više ne može da raste ni kokos, a obrisi naše obale menjaju se svaki dan. Kažu nam, vrlo hladnokrvno, kako je možda došlo vreme da napustimo naše ostrvo, mesta gde su pokopani naši preci i gde naša deca imaju dom i identitet - ističe Anote Tong u svom komentaru za Gardijan i napominje kako uprkos katastrofalnom nadiranju okeana i dalje niko ozbiljno ne razmišlja o prihvatanju i davanju legitimiteta pojmu "klimatski izbeglica".

U članku se posebno osvrće na licemerje velikih i moćnih, jer zbog njihove inertnosti nekako uvek prvo nastradaju siromašniji i manji.

- Ne samo da se SAD povukao iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, već se šuška da će to napraviti i naš "veliki brat", jedan od najgorih zagađivača na planeti, Australija, jedna od retkih država čija emisija gasova ne pada, ne stagnira, nego raste i koja time pokazuje da im uopšte nije stalo do naroda i država na Pacifiku, prvih komšija. Kao i SAD, Australija je podbacila kao regionalni lider i zaštitnik.

Zemlja koju turisti često zbog prirodnih lepota i načina života, opisuju kao "raj na zemlji", sada gradi betonske blokove koji bi trebalo da zaustave nadiranje mora, ali pogoršavaju eroziju plodnoga tla. Plaže su im, nakon žestokih plima, preplavljene i zakopane ispod naslaga smeća.

U doslovno spašavanje zemlje uključila se i Svetska banka koja ubrzano ulaže u projekte oko kojih stručnjaci često ne mogu da se usaglase. Dok su jedni za zid, drugi tvrde da bi trebalo nasipati zemlju i saditi mangrove šume koje će držati tlo na okupu. Sve je to, kaže Tong, premalo, presporo i čini se, na žalost, prekasno.

Kako objašnjava Tong, stanovnici Kiribata nemaju dovoljno resursa da kupuju hranu koja im je sve potrebnija, sve više pitke vode, materijala i peska.

Na glavnom ostrvu, koje iz aviona izgleda kao uska i tanka, te vrlo krhka crta tla, postoji samo jedan jedini put koji je sve češće poplavljen.

Neke kućice se, doslovno preko noći, nađu okružene morskom vodom, koja onda često pomera i peskovito tlo na kom su građene, a kada odu u "polja" gde inače uspevaju svega tri kulture, vrlo brzo shvate da je morska voda probila odozdo i natopila useve.

Neke porodice su se, često nedovoljno obrazovane o globalnom zagrevanju i svemu što to sa sobom donosi, selile više puta, uverene kako će na "drugom kraju ostrva" pronaći mir, ali more ih uvek sustigne.

Gotovo svaka druga porodica manično sakuplja novac i živi polugladna kako bi "imali dovoljno sredstava na računu za dan kada će biti prisiljeni da se odsele".

Trenutna vlada s predsednikom Taneti Mamauom, koji je izabran 2016. godine, manje se bavi lobiranjem i priičom oko globalnog zagrevanja, a više "unutrašnjim" projektima vezanim za 20-godišnji razvoj turizma i ribarstva. Pitanje je samo čemu će to služiti i ko će dolaziti da poseti ostrvo koje će u potpunosti biti potopljeno.

- Neće ostati ni brdašce - naglašava Tong.

VIDEO: Raj na zemlji: Upoznajte grčko ostrvo za koje je malo ko čuo

(Telegraf.rs/Express.hr)