30 godina mu je trebalo da zasadi čitavu šumu i da sačuva to: Svi su pričali o njemu, a evo kako danas izgleda ostrvo (VIDEO)

U šumi sada ima bengalskih tigrova, indijskih nosoroga, reptila, više od 100 jelena i zečeva, kao i majmuna, nekoliko vrsta ptica, uključujući i veliki broj grabljivica

Indijac Jadav Pajeng, poznat i kao "šumski čovek", proveo je 30 godina svog života sadeći drveće, kako bi sačuvao ostrvo na kome živi. Prošle godine svi svetski mediji pisali su o njegovom poduhvatu, iskreno zapanjeni upornošću koju je pokazao kako bi stvorio prelepu šumu od 550 hektara u koju se vratio životinjski svet.

Ostrvo Majuli samo je jedno od mnogih u indijskoj reci Bramaputra, a projektom koji je sam sproveo u delo, Pajeng je stvorio rezervat Molaj.

Preporučujemo

>>> Sadio je drveće na svom ostrvu 37 godina i od napuštene pustinje napravio pravi tropski raj (VIDEO)

U poslednjih 70 godina, površina Majulija je usled erozije smanjena za više od 50 odsto, a postoji zabrinutost da bi, narednih 20 godina ostrvo moglo da nestane.

Kako bi sprečilo nestajanje ostrva koje danas ima površinu od oko 1.000 hektara, 1980. godine Regionalno odeljenje za pošumljavanje započelo je projekat koji je podrazumevao sadnju novih stabala na oko 200 hektara peščanih sprudova na ostrvu.

Nažalost, program je napušten 1983. godine. Od tada, Pajeng je stvar uzeo u svoje ruke i stvorio je tako neophodnu šumu. Tokom više od 30 godina, Pajeng je sam radio na obnavljanju biljnog sveta na ostrvu. Počeo je sa sadnicama bambusa, ali je ubrzo počeo da sadi i druge vrste.

Pajeng je svih ovih godina sadio i negovao drveće duž peščanih sprudova na ostrvu Majuli, koje je zapravo najveće rečno ostrvo na svetu. Šuma Molaj, plod Pajengovog višedecenijskog rada, obuhvata površinu od oko 550 hektara, odnosno istu površinu kao 15 fudbalskih terena zajedno.

Zahvaljujući Pajengu, u šumi sada ima bengalskih tigrova, indijskih nosoroga, reptila, više od 100 jelena i zečeva, kao i majmuna, nekoliko vrsta ptica, uključujući i veliki broj grabljivica.

Indijska vlada čula je za Pajengov poduhvat tek 2008. godine, kada je krdo od oko 100 divljih slonova zaposelo šumu. Od tada, slonovi posećuju šumu svake godine i tamo ostaju oko šest meseci.

(Telegraf.rs)