I praistorijski ljudi imali su zabranjeni seks: Najnovija otkrića potpuno će promeniti sve što do sada znamo o neandertalcima (FOTO)
Pećina Denisova, koja je do sada jedino mesto na kojem su pronađeni fizički dokazi o postojanju misterioznih Denisovaca, pokazala se kao riznica ljudske istorije
Kost koja je pripadala veoma neobičnoj tinejdžerki još jednom je uzburkala naše razumevanje ljudske istorije.
Pre oko 50.000 godina Evroazija je bila dom dvema različitim grupama ljudi, odvojenim hiljadama godina evolucije - neandertalcima i denisovancima.
Analiza kosti tinejdžerke koja je pronađena u sibirskoj pećini otkrila je da je ona nastala od majke neandertalke i oca denisovca, piše Independent.
Naučnici su postepeno otkrivali složene odnose naših dalekih predaka, koristeću staru DNK.
- Nikada nisam verovala da ćemo imati sreće da pronađemo prvi izdanak dve grupe - rekla je dr Vivijan Slon, jedan od istraživača iza otkrića u Institutu za evolucionu antropologiju Maks Plank.
Pećina Denisova, koja je do sada jedino mesto na kojem su pronađeni fizički dokazi o postojanju misterioznih Denisovaca, pokazala se kao riznica ljudske istorije.
Fragment kosti, "Denisova 11", na osnovu kojeg je zasnovana nova studija, otkrili su ruski arheolozi u 2012. godini, pre nego što je odnesena u Nemačku radi genetske analize.
Ključna poruka iz novog otrkića, koja je objavljena u časopisu Priroda, jeste da ne samo da se dešavalo međusobno ukrštanje, već ga je bilo puno.
- Pronalazak stvarnog hibrida takvog parenja u još uvek oskudnom fosilnom zapisu sigurno pokazuje da ova ukrštanja nisu bila retki događaji - rekao je profesor Kris Stringer, koji nije učestvovao u istraživanju.
Analizom genoma takođe je otkriveno da je otac devojčice Denisovac, koja je imala 13 godina u trenutku smrti, imao najmanje jednog neandertalskog pretka u svom porodičnom stablu, što znači da je bilo više primera međusobnog razmnožavanja unutar ove porodice.
Kako prenosi Independent, neandertalci i denisovci nisu imali puno prilika da se sretnu, ali kada se to dešavalo, oni su se parili češće nego što današnji ljudi veruju.
Dokazi o međusobnom povezivanju između drevnih ljudskih rodova mogu se danas videti u DNK savremenih ljudi.
Tako oko 5 odsto DNK kod nekih ljudi danas, posebno kod onih iz Papue Nove Gvineje, smatraju se poreklom Denisovaca.
(Telegraf.rs)