Migrantu "Spajdermenu" iz Pariza život se okrenuo naglavačke: Bio je ispunjen patnjom i mučenjem dok nije učinio herojsko delo

Objasnio je da njegovu hrabrost i spremnost da se žrtvuje, duguje svojoj afričkoj kulturi i moralu, kao i vaspitanju koje nosi iz porodice, a ističe da je Mali napustio zbog siromaštva

Nekoliko dana nakon što se migrant iz Malija Mamudu Gasama popeo na četvrti sprat zgrade i spasio dete koje je visilo s balkona u Parizu, u Jelisejskoj palati primio ga je francuski predsednik Emanuel Makron gde mu se lično zahvalio na herojskom činu i dodelio mu počasno francusko državljanstvo.

Gasam je tada dobio i posao u vatrogasnoj brigadi u Parizu, a kako sam kaže, preko noći mu se život totalno promenio, jer je od ilegalnog migranta postao državljanin Francuske koji uživa sva prava, prenosi Al Džazira.

Preporučujemo

>>> Herojski podvig migranta koji je spasio dečaka oduševio svet, ali se svi pitaju zašto to nije uradio čovek koji ga je držao? (FOTO) (VIDEO)

- Nije se samo promenio, već se okrenuo naglavačke. Kao prvo, živeo sam vrlo jednostavnim životom, u izbegličkom centru u Parizu, a onda se sve iznenada promenilo. Zahvaljujući Božjoj volji, ovom svetom mesecu počinje moj novi život o kojem nisam mogao ni da sanjam pre spasavanja malog dečaka - navodi Gasam.

Kako kaže, osim državljanstva i posla u vatrogasnoj brigadi, spasavanje deteta donelo mu je i popularnost, jer je preko noći postao poznat kako u Francuskoj, tako i u svetu.

Objasnio je da njegovu hrabrost i spremnost da se žrtvuje, duguje svojoj afričkoj kulturi i moralu, kao i vaspitanju koje nosi iz porodice, a ističe da je Mali napustio zbog siromaštva.

- To je duga priča prepuna patnje. Nakon smrti moje majke, pre šest godina, odlučio sam da napustim zemlju i pridružim se svom bratu u Parizu. Potičem iz siromašne porodice. Radio sam s ocem na polju, ali suša i klima u Maliju uništavaju rod uprkos svom našem trudu i radu. Siromaštvo i nevolja su me naterali da emigriram i potražim bolji život.

Kaže da je putovao preko Burkine Faso, Nigera, Čada kako bi stigao do Libije. Ceo put je prešao peške i to uglavnom noću jer se bojao granične policije i drumskih bandi. Dve godine je proveo u Libiji, a kad je skupio dovoljno novca, krenuo je u Evropu. Dve godine je proveo i na Siciliji, a onda se konačno, 17. septembra prošle godine, doselio u Pariz.

O kobnom danu, kada je zahvaljujući njegovoj pravovremenoj reakcji izbegnuta tragedija, Gasam kaže da ni jednog jedinog momenta nije oklevao, niti je bilo ko od prolaznika koji su se zatekli tu zahtevao od njega da nekako reaguje.

- Niko od prolaznika koji su se zatekli na mestu događaja nije tražio od mene da to učinim. Nisam razgovarao s prisutnima koji su vrištali u strahu da će dete pasti svakog momenta. Bio je to težak trenutak. U blizini nije bilo policajaca ni snaga civilne odbrane, što me je ohrabrilo na ovaj korak. Smatram da je to bio humani gest koji je zahtevao brzu reakciju.

Kako kaže, uplašio se tek kada je spasio dete i kada se pojavila policija, ali sve se na kraju završilo i više nego dobro.

Za susret s francuskim predsednikom kaže da je bio izuzetno prijateljski, kao i da njegovoj sreći nije bilo kraja kada mu je Makron saopštio da će dobiti državljanstvo.

Ceo intervju sa Gasamom možete pročitati ovde.

(Telegraf.rs/Al Džazira)