Danas je praznik rada, ali tokom istorije ove nedelje je svet treslo još pet velikih događaja
I nisu protesti!
Stotine hiljada američkih radnika izašli su na ulice Čikaga prve nedelje maja 1886. godine, zahtevajući opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana. U spomen njihove pobede 1. maj slavi se kao Praznik rada. No, to nije jedini istorijski događaj koji je tresao svet u ovoj sedmici.
Šta se sve desilo u ovoj nedelje kroz istoriju, pogledajte u videu:
Preporučujemo
Otkrivena lokacija najvećeg žrtvovanja dece u istoriji: Vađena su srca iz tela 140 mališana
Ovako je govorio Meša Selimović: Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se među sobom
30. aprila 1980. godine London je probudila talačka kriza. Naoružani muškarci upali su u ambasadu Irana i uzeli 26 ljudi za taoce. Šest dana trajali su pregovori sa teroristima, sve dok jedan od talaca nije ubijen. Specijalne jedinice upale su u zgradu. Napad je preživelo 19 talaca.
1. maja 1931. godine američki predsednik Herbert Huver zvanično je otvorio Empajr Stejt Bilding u Njujorku, ceremonijalnim paljenjem svetala na čuvenoj zgradi. Sve do 1972. godine ovo je bio najviši neboder u svetu, dok ga nije premašio Svetski trgovinski centar.
2. maja 1945. godine Bitka za Berlin okončana je pobedom Crvene armije, dva dana nakon što je Adolf Hitler počinio samoubistvo. Zajedno sa berlinskim garnizonom, više od 1.000.000 nemačkih vojnika predalo se u Italiji i Austriji. Fotografija zastave Sovjetskog saveza, kako vijori nad Rajštagom, postala je simbol pobede Saveznika.
3. maja 1947. godine stupio je na snago posleratni Ustav Japana kojim je car Hirohito lišen svake realne vlasti.
4. maja 1979. godine Margaret Tačer postala je prva žena koja je izabrana za premijera Ujedinjenog kraljevstva. Čelična ledi će dominirati britanskom politikom narednih 11 godina.
(D.D.S.)