Gde se u svetu ljudi najviše "ubijaju" od posla: Nikad nećete pogoditi ko je u Evropi na prvom mestu (VIDEO)

Različiti kulturni stavovi i socio-ekonomski faktori igraju ključnu ulogu u broju radnih sati koje poslodavci očekuju od radnika

Ne postoj tačno utvrđena radna satnica u svetu, pa tako ni produktivnost nije svuda ista. Ipak, da li je stvarno neophodno da provodimo više od 40 sati nedeljno na poslu?

Najnoviji podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da radni dan najduže traje u Meksiku, a da nasuprot njima, Nemci imaju najkraće radno vreme.

Preporučujemo

>>>Karoši sindrom: Japanci umiru zbog previše posla, a rešenje je neverovatno prosto

Istraživanje OECD-a utvrdilo je da prosečan Meksikanac radi 2.255 sati godišnje, odnosno oko 43 sata nedeljno. U Evropi, najdužu radnu satnicu imaju Grci, koji rade prosečno 2.035 sati godišnje.

U odnosu na Meksikance i Grke, Nemci u radu potroše skromna 1.363 sata godišnje, što je skoro za trećinu manje nego u Meksiku. I u Sjedinjenim Državama satnica je znatno manja nego u Meksiku, jer Amerikanci u proseku provedu 1.783 sata na poslu.

Različiti kulturni stavovi i socio-ekonomski faktori igraju ključnu ulogu u broju radnih sati koje poslodavci očekuju od radnika.

U Meksiku, dugogodišnji strahovi od nezaposlenosti, zajedno sa slabim zakonima o radu, znače da se maksimalna 48-časovna radna nedelja retko primenjuje.

Sa druge strane, u Južnoj Koreji radni dan duže traje zbog želje da se ojača ekonomski rast.

Ipak, poštujući zabrinutost zbog socijalnih problema, koji uključuju nisku stopu nataliteta i usporavanje produktivnosti, predsednik Mun Džae-in je podstakao smanjenje radnog vremena u zemlji i omogućio radnicima "pravo na odmor".

Kad je reč o Japancima, u svetu poznatim kao velikim radnicima, izgleda da ipak rade ispod proseka OECD-a. Uprkos tome što je reč o prekomernom radu (karoši), prosečan japanski radnik radi 1.713 sati godišnje. Japanska vlada morala je svojevremno da ograniči prekovremeni rad.

Kako stoje stvari, izgleda da dužina radnog dana ne utiče mnogo na produktivnost. Najbolji primer za to je Nemačka, inače članica  OECD-a, koja i uprkos najkraćoj satnici uspeva da zadrži visok stepen produktivnosti. Zapravo, prosečan nemački radnik je 27% produktivniji od britanskog kolege.

Holanđani, Francuzi i Danci takođe rade u proseku manje od 1.500 sati godišnje.

U videu pogledajte šta kaže nauka o tome koliko bi trebalo da nam traje radni dan:

(Telegraf.rs)