Zaledili smo se u Moskvi, a kada smo ušli u metro, srce nam se steglo od potresne scene koju smo zatekli (FOTO)

Ruska književnost u moskovskom metrou. Da li je čitao Tolstoja, Pasternaka, Šolohova, Čehova, Dostojevskog?

Moskovski metro je žila kucavica ovog ogromnog i prelepog grada. Napravljen je kao pravo remek delo, jer osim što stanovnicima omogućava brz, jednostavan i jeftin prevoz u bilo koji deo grada, uz maksimalno dve promene linija, on svaka stanica je prava umetnost.

Proverili smo koliko je zaista oštra ruska zima na ulicama Moskve: Ruke su nam se bukvalno zaledile, telefon se pokvario, a napolju pustinja (FOTO) (VIDEO)

Ruski metro, kao najveći podzemni sistem na svetu, postao je u postapokaliptičnom romanu Dimitrija Gluhovskoh "Metro 2033" jedino utočište za ljudski svet, nakon nuklearnog rata u kojem su dve strane uništile jedna drugu.

Ali i danas je moskovski metro utočište i spas za pojedine ljude, koji bi bez njega verovatno umrli od smrzavanja.

Naime, tokom posete Moskvi, u vreme kada je noću temperatura bila ispod minus 15, nešto pre 1 posle ponoći, kada se zatvaraju spoljne kapije metroa, zatekli smo neverovatnu scenu u podzemnoj stanici "Teatraljna" u samom centru grada.

Nekoliko beskućnika sakrilo se u metro stanicu od surove zime i ledenih uslova koji vladaju na površini. Sedeli su na stepenicama, baš kod mesta gde su grejalice, dok su oko njih prolazili užurbani stanovnici Moskve, ni ne obraćajući pažnju na njih, kao da su naviknuti na taj prizor.

Ipak, jedan beskućnik potpuno je odudarao od ostalih, koji su ili ležali, ili sedeli pokrivemi zureći u jednu tačku, očigledno srećni što su živi i na toplom.

Taj beskućnik je sedeo na stepeništu u osvetljenom delu i čitao knjigu. Scena koja nam se urezala u glavu i danas, koju smo morali da zabeležimo. Ubrzo je samo tužno stavio ruku na čelo i prekrio lice.

Nama je ostalo samo da se pitamo kako li se sudbina poigrala sa tim čovekom, koji očigledno nije običan beskućnik, čim koristi priliku da čita i u tako teškoj situaciji u kojoj se nalazi.

(Dušan Uštević)