Filip, Mihailo, Srđan i Dimitrije su spakovali kofere i rešili da otputuju u Izrael: To je bila jedna od najboljih odluka u njihovim životima (FOTO) (VIDEO)

"Izrael na najrealniji način slika svo bogatstvo multikulturalnosti, kao što prikazuje i sve opasnosti koje ona može da donese. Nigde nisam imao priliku da upoznam toliko različitih profila ličnosti, dijametralno drugačijih, a opet svake na svoj način koloritnih ljudskih sudbina"

Putovanja su bitan segment u životu svakog čoveka. Kroz takva jedinstvena iskustva upoznajemo nove zemlje, narode i njihove kulture. Na taj način osim toga što usvajamo neke nove navike, bolje shvatamo sebe, neke skrivene želje i potrebe za koje nismo ni znali da su nam važne. Iskusni putnici će vam reći da su takva iskustva „zarazna“ i da vrlo brzo postaju sastavni deo života, bez kojih više ne možete. Sa svakim sledećim putovanjem se trudite da nadmašite sebe i da obiđete krajeve koji su vas čitavog života fascinirali i privlačili.

Ana je stopirala do Bora Bore, kroz ekstremno lepe i loše scene: Prestala je da koristi telefon, da se šminka i da pije alkohol (FOTO)

Za Telegraf.rs su o svom iskustvu prilikom putovanja u Izrael govorili mladići koji su upravo ovu zemlju sasvim spontano odabrali za svoje apsolventsko putovanje.

Filip Erić, Srđan Milojević, Mihailo Joksimović i Dimitrije Marković su tamo imali priliku da vide ono što ih je fasciniralo i zapanjilo na različite načine, ali je svako od njih četvorice pronašao nešto za sebe po čemu će pamtiti ovu zemlju i gostoprimstvo njenog naroda.

Celokupan doživljaj ovog putovanja nam je do tančina slikovito objasnio i prikazao Filip, dok su Srđan i Mihailo za kraj dodali svoje najupečatljivije doživaljaje iz Izraela.

Odluku da otputuju baš u Izrael je nešto najspontanije što su njih četvorica učinili do sada.

- Jedne večeri, pre izlaska u grad, okupili smo se kod mene da razmotrimo ideje za našu verziju apsolventskog putovanja koje bismo realizovali na proleće. Neko je u toj atmosferi spomenuo Izrael, na šta sam se ja setio da postoje relativno povoljni načini da se stigne do tamo.

Kada smo videli cene, instiktivno smo reagovali i bukirali karte, u tom trenutku ne razmišljajući previše niti o planu za put, niti o fakultetskim ili privatnim obavezama koje smo imali u nastupajućem periodu. Velika većina ljudi bi to smatrala ishitrenom, nedovoljno isplaniranom, možda čak i nesuvislom odlukom imajući u vidu i samu destinaciju, ali ispostavilo se da je nekad i ta doza lucidne hrabrosti, ludosti čak, potrebna da biste izgradili najlepše i najdublje doživljaje u životu – rekao je on.

Relativno brzo su se pripremili za put, avinske karte su već bile spremne, a onda su par nedelja pre putovanja počeli da istražuju koja će mesta da posete.

- Prvobitan plan je uključivao i obilazak Sinajskog poluostrva, međutim kako su teroristi Islamske države samo desetak dana pred let tamo izvršili svoj najkrvaviji teroristički pir u džamiji Sufijiskih muslimana, odustali smo od toga.

Bliski istok opravdao je svoj epitet večito problematičnog i trusnog područja, s obzirom da smo se pred sam put suočili sa novim razvojem događaja, ovaj put u samom Izraelu, indukovanog odlukom američke administracije o priznanju Jerusalima kao njihovog glavnog grada. Vreme je isticalo, pa smo konačno zajednički rešili da uprkos svemu ipak krenemo na put. Ispostaviće se da je to najbolja odluka koju smo mogli da donesemo – rekao je Fililp.

Kada su stigli u Izrael odmah su rentirali kola, koja su im omogućila da zavire u gotovo svaki kutak ove male zemlje.

- Od dodirivanja najsevernijih korala na svetu u Crvenom moru, preko "lebdenja" nad vodom Mrtvog mora, do smrzavanja u šatoru na mediteranskim plažama Akre čini se da je svaki korak bio ispunjen ogromnim brojem utisaka i sadržajima koje verovatno retko koja zemlja može da ponudi i pruži u toj meri.

Kroz osam dana putovanja, prešli smo oko 1.500 kilometara, posetili više od deset različitih mesta, upoznali pregršt sjajnih i živopisnih ljudi, krećući se od najniže depresije na planeti, do najviše tačke Izraela na planini Hermon, od mesta koja se nebrojano puta pojavljuju u Bibliji, Talmudu ili Kuranu do prestonica najsavremenijih industrija koje pokreću ekonomiju ove zemlje; od visokih graničnih zidova kao simbola podele na obodima Vitlejema, do orijentalnih sokaka i aleja Nazareta koji kao da pričaju o zajedništvu kultura; od beskonačnih slojeva starog Jerusalima koji se protežu na desetine metara ispod naših nogu svedočeći o milenijumima istorije do šljaštućih promenada, diskoteka i kazina Eilata... – ističe Filip.

Dodaje da je Izrael veoma bogata zemlja, ali da su određene stvari skupe zbog njene spicifične političke situacije.

- Izrael je veoma bogata zemlja. Kada se uz to doda da, usled nepostojanja diplomatskih odnosa sa većinom zemalja u okruženju, mnoge namirnice, sirovine i proizvode moraju da uvoze iz daleka, dobija se formula za verovatno jedno od najskupljih mesta na svetu. Naravno, ako zdravorazumski trošite, birate jeftinija mesta za ishranu i spremni ste da se lišite nekih uobičajenih komfora, kao što je to bio slučaj sa nama - dobijate recept za putovanje koje ćete pamtiti do kraja života i uspomene koje će zaseniti svaki nedostatak i odricanje koje ste možda izabrali tokom tih par dana ili nedelja – rekao je on.

Kada je reč o utiscima sa putovanja svako od njih ima svoje viđenje situacije i svoju stranu priče.

- Ja sam na primer neko koga od malena zanima geopolitika i odnosi između zemalja, naroda, religija; a praćenje situacije na Bliskom istoku smatram kao posebnu pasiju i hobi. U tom smislu mi je dolazak u zonu Golanske visoravni između Sirije i Izraela, koju kontroliše misija UN-a bio poseban doživljaj, tamo smo upoznali mirovnjake iz Austrije i Norveške koji su tu stacionirani.

I dok smo pričali, iz daljine su ka tom proplanku neometano dopirali zvuci artiljerije koji su nas zabrinuli. Kažu da su tih dana pokrenute ofanzive Asadove vojske, ka uporištima opozicije koja su se sa tog mesta mogla videti kao na dlanu. Imati priliku da na taj način budete svedok jednog aktuelnog krvoprolića u vama probudi potpuno drugačije emocije i rezonovanje rata, od onih koje imate kada samo površno čujete vesti iz nekih udaljenih delova sveta ili pročitate neki analitički tekst napisan u udobnim foteljama ovih ili onih teoretičara – rekao je on.

Pošto je Izrael multikulturalna zemlja, samim tim ljudi koje su imali priliku da upoznaju se znantno razlikuju. Ali se u tome ogleda i lepota ovog kraja sveta.

- Izrael na najrealniji način slika svo bogatstvo multikulturalnosti, kao što prikazuje i sve opasnosti koje ona može da donese. Nigde nisam imao priliku da upoznam toliko različitih profila ličnosti, dijametralno drugačijih, a opet svake na svoj način koloritnih ljudskih sudbina. Od ortodoksne Jevrejke koja nas je ugostila u svom domu na proslavi Hanuke - jednog od najvetijih praznika u Judaizmu, preko gazde hostela u kojem smo odseli u starom delu Jerusalima - čiji su preci držali taj konak još od otomanskog vremena, do naših iskušenika i monaha u hrišćanskim bogomoljama čiji su životni putevi izuzetno zanimljivi, a posvećenost i entuzijazam nadahnjujući. Bez obzira da li ste vernik ili ne – dodaje on.

Što se hrane tiče, uglavnom su kupovali hranu u prodavnicima ili su se hranili na ulici.

- I pored toga, orijent ostavlja svoj dubok pečat i tu i pruža neke potpuno nove note ukusa i mirisa. Kuhinja Izraela je uglavnom inspirisana arapskom hranom koja je tu prisutna vekovima, ali ima i svoj lični pečat donesen i ugraviran iz gotovo svih krajeva planete, svuda odakle je jevrejska emigracija pronašla svoj put do odavno napuštene prapostojbine.

Nezaobilazni su falafel, šavarma, humus; uvek poseban utisak ostave bogati slatkiši od agruma, semenki i orašastih plodova koji su tamo standard. A na kraju dana nikako ne treba zaboraviti opuštanje uz mnogo jaču verziju nargile od njenih evropskih parnjaka uz čuveni jerusalimski sok od ceđenog nara – kaže Filip.

Noćni život u Izraelu je izuzetno uzbudljiv, pa ovim mladići nisu imali vremena da sve istraže.

- Prestonica noćnog života čitavog regiona i grad koji sa pravom nosi epitet bliskoistočnog Majamija je Tel Aviv. Iako smo samo jednu noć proveli tamo i samo okrznuli atmosferu i vibracije koje ova metropola donosi kada ispod plahovitog, decembarskog Mediterana zađe i poslednji zrak sunca, mislim da taj nadimak apsolutno i opravdava. Zbog svega što nas je tek čekalo, ovaj put više u ulozi pasivnih posmatrača, aktivnije partijanje smo ostavili za sledeći boravak u ovom gradu – ističe Filip.

Ova zemlja nije baš u najboljim odnosima sa svojim susedima, a posebno imaju problema sa Palestincima koji traže svoju državu. A evo kako Filip opisuje situaciju u koju je imao prilike da se uveri na licu mesta.

- Slagao bih kada bih rekao da upravo ta atmosfera tenzija ne preovladava na ulici, posebno na mestima sudara sukobljavajućih interesa, kao što jeste Jerusalim. Kordoni policije su sveprisutni, čak i najbanalniji pogledi ili izgovorene reči na ulici dobijaju različita tumačenja i težinu u vazduhu za koji se čini da ga i šibica može zapaliti. Malo dublja konverzacija sa ljudima sa jedne ili druge strane obelodanjuje dubinu rovova koji su prokopani između dva naroda i svu kompleksnost same situacije.

Možda je najbolji pokazatelj svega toga činjenica da smo jureći na autobus u Jerusalimu naišli na zatvorenu autobusku stanicu u koju je u tom trenutku ulazio specijalan robot, zbog sumnje da je u jednom rancu unutra postavljena bomba. Ljudi okolo su, za naše poimanje trenutka, bili poprilično opušteni i ponašali se kao da je to maltene normalno. Izrael i dalje jeste, ono što je bio od svog osnivanja - zemlja konstantnog vanrednog stanja – kaže on.

Teroristički napadi su postali izuzetno česti u svim delovima sveta, pa su tako unosili zrno sumnje u ubeđenost ovih mladih ljudi kada je reč o njihovom putovanju. Oni su se sa tim izborili tako što su odlučili da se adaptiraju, za šta Filip ističe da je jedan od najmoćnijih mehanizama čovekovog ponašanja.

- Vrlo brzo se usvoje šabloni domaćeg stanovništva i brige kao da ispare na neki način. Nisam siguran da li je to pametno ili ne . Ali sam ubeđen da oni koji žive tamo drugačije ne bi mogli da opstanu i nađu svoj mir – dodaje on.

Imali su prilike da zađu i delove gde žive Palestinci, pa su iz prve ruke uporedili načine života dva suprotstavljena naroda.

- Samu Zapadnu obalu dobrim delom kontroliše izraelska vojska i tu nema suštinske razlike u odnosu na ostatak zemlje, osim što međunarodna zajednica ( čak i SAD ) to smatra nelegalnim i okupacijom. Čak smo kroz te delove prolazili i kolima na putu od Mrtvog mora ka Galilejskom jezeru. Palestinska uprava kontroliše samo manji deo te teritorije, doduše uglavnom urbanizovana, veća mesta. Od gradova koje oni kontrolišu smo bili samo u Vitlejemu, biblijskom mestu rođenja Isusa Hrista.

Razlika je drastična u odnosu na ostatak zemlje, ljudi su daleko siromašniji, ulice zapuštenije, život usporeniji, sve je nekako mnogo više nalik onom što biste očekivali od arapske zemlje, ako pratite uobičajene stereotipe. Moguće da je taj naš utisak dodatno pojačan datim trenutkom.

Naime, grad je delovao pusto i prazno zbog toga što su gotovo svi turisti otkazali svoje dolaske uoči Božića, koji je veći deo hrišćanskog sveta slavio samo par dana nakon naše posete, zbog novonastale krizne situacije i protesta. Brojne suvenirnice sa religijiskom tematikom su ostajale iza zabrinutih pogleda svojih vlasnika, koji su stajali na pragovima i očajnički pokušavali da privole ponekog zalutalog putnika poput nas četvorice da ih posete – kaže Filip.

Celokupno iskustvo je bilo izuzetno dobro i za pamćenje, pa bi se ova grupica rado vratila u ovu zemlju kada im se za to ukaže prilika.

- Izrael je zemlja kontrasta, zapravo kada malo razmislim, verovatno nijedan pedalj ovoga sveta ne nudi toliku koncetraciju tradicije i istorije, toliko priča, iskustava i znanja koje čekaju na neke nove putnike da ih ophrle i usvoje. Ipak, i sami Izraelci kažu da njihovo večito sunce dolazi po visokoj ceni, ako mislite da je ovo samo još jedna topla destinacija za dobijanje tena i opuštanje i u sred zime - možda biste ipak trebali da je preskočite.

Ako ste, sa druge strane, spremni da na pravi način prionete na putovanje i proniknete u sve niti i detalje istorije, sadašnjosti i budućnosti, ova zemlja će vam se otkriti u svom punom sjaju i raskoši. I tada ćete, sasvim sigurno, baš kao i nas četvorica danas, i po povratku kući brojati vreme do ponovnog susreta sa njom – ističe on.

Pored Filipa svoje utiske sa ovog putovanja sa nama su podelili i Srđan i Mihailo. Otkrili su nam šta je za njih u Izraelu bilo najupečatljivije.

Srđan: Akra, jedan od najstarijih kontinualno naseljenih gradova na svetu, još iz doba Feničana, zaslužan je za moje najsnažnije iskustvo sa ovog putovanja. Kao neko ko voli da proveri sve značajne informacije pred put, promaklo mi je da je najveći karavansaraj na Bliskom istoku, Kan al-Umdan, zatvoren zbog renovacije.

Razočarani nemogućnošću pristupa tom velelepnom kompleksu koji pripada Svetskoj baštini Uneska, nastavli smo svoj obilazak poslednje prestonice krstaške Jerusalimske kraljevine i našli se u dvorištu privatne kuće, u kom nas je jedna baka osmehom pozdravila i prstom pokazala na obližnje zidine, uz objašnjenje da se popnemo.

Nesigurni, ipak smo je poslušali i na veliko iznenađenje našli se na krovu upravo ovog zdanja, odmah pored sat-kule koja se uzdiže pedeset metara iznad drevnog krstaškog grada. Shvativši da su vrata od tornja otključana, smelo smo se popeli na vrh i uživali u pogledu do tada nedostižnom turistima.

Mihailo: Smatram da je skoro suvišno napomenuti da je celokupno putovanje ostavilo neverovatan utisak na mene, teško je odabrati jedan događaj. Doduše, moglo bi se reći da sam najmanje ravnodušan ostao na stari grad u Jerusalimu, a pogotovo obilazak crkve Vaskrsenja u kojoj se nalazi Hristov grob.

Moj pradeda je bio protojerej Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i u mojoj porodici se uvek poklanjala pažnja hrišćanskim običajima i istoriji.

Za mene je bila velika čast da se nađem u gradu koji čini esenciju nastanka te religije, u crkvi od najvećeg značaja za hrišćane. Sama zgrada je monumentalna, sastoji se od mnogo odeljaka gde se održavaju službe od strane pravoslavne, katoličke, jermenske i drugih crkava. U najvažnijem delu građevine, iznad mesta na kome je po verovanju ležalo Isusovo telo, nalazi se prelepo ukrašena kripta, takozvano groto.

Hodočasnici i turisti iz čitavog sveta dolaze da posete crkvu, da se pomole i zapale sveću za svoje najmilije. Veoma mi je drago što sam i ja imao priliku da budem na tom svetom mestu. Takođe je fascinantna činjenica da je ovaj grad, pored hrišćanstva, centar i judaizma i islama, što ga čini verovatno najvažnijim gradom na svetu za sve Avramovske religije.

Ova ekipa uskoro planira i nove avanture. Ukoliko želite da ih pratite to možete učiniti preko njihovih Instagram naloga: Filip, Mihailo, Srđan i Dimitrije.

Pogledajte video sa ovog putovanja:

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)