Zemlja koja snabdeva heroinom ceo svet sada proizvodi najskuplji začin na svetu: Kod nas 1 gram košta 900 dinara!

Iako je uzgoj maka iz kojeg se dobija opijum unosan posao, zbog puno problema sa vlastima mnogi su prešli na gajenje šafrana

Avganistan proizvodi 90 odsto svih opijatskih droga u svetu, a poslednjih nekoliko godina stanovništvo se orijentisalo na proizvodnju najskupljeg začina na svetu - šafrana. Ovaj začin košta oko 10.000 dolara po kilogramu, ili 10 dolara po gramu. U Srbiji gram šafrana košta oko 900 dinara, a u prodavnicama možete da pronađete manje količine - 0,12 grama za 150 dinara.

Pravi razlog zašto Amerikaci ratuju u Avganistanu: Tamo mafija proizvodi tone droge, a pare idu džihadistima! (VIDEO)

Preporučujemo

Šafran je najskuplji začin na svetu, ali obećava i da će biti unosna poljoprivredna kultura za hiljade Avganistanaca. Vlada u Kabulu podržava rastuću industriju šafrana, nudeći podsticaje posebno ženama i poljoprivrednicima koji žele da prestanu sa uzgojem opijumskog maka.

Ministarstvo za poljoprivredu u Avganistanu navodi da oko 18.000 Avganistanaca uzgaja šafran, oko 80 odsto su žene. Klima u ovoj zemlji ispunjava gotovo sve uslove za uzgoj šafrana.

Iako je uzgoj maka iz kojeg se dobija opijum unosan posao, zbog puno problema sa avganistanskim vlastima mnogi su prešli na gajenje šafrana. Često se govori da se šafran plaća istom težinom u zlatu, jer ga je vrlo teško gajiti i sakupljati.

OPIJUM

Iako Avganistan proizvodi 90 odsto svih opijata u svetu, takođe je njegovo stanovništvo i najveći konzument istih. Više od milion od ukupno 35 miliona Avganistanaca zavisno je od narkotika, što je zapravo najveća stopa narkomana po glavi stanovnika u svetu.

Uzgoj opijuma u Avganistanu dostigao je rekord svih vremena u 2013. godini, iako su SAD potrošile više od sedam milijardi dolara u borbi protiv proizvodnje opijuma u protekloj deceniji.

Opijum se koristi za dobijanje heroina i jedan je od njegovih glavnih sastojaka.

Većina zasejanih površina nalazi se na jugu i jugozapadu zemlje, gde su talibanski pobunjenici najaktivniji i gde vladine snage imaju vrlo malo uticaja. Ipak, zapadni stručnjaci smatraju da se od prodaje maka uglavnom finansiraju lokalni moćnici i kriminalni klanovi u Avganistanu, a u manjoj meri talibani. Zato je za avganistansku vladu teško da uspostavi kontrolu u oblastima u kojima se privreda zasniva na prodaji opijuma na crnom tržištu, uprkos malim ali efikasnim snagama za borbu protiv narkotika.

Avganistanska policija nema načina da se nosi sa proizvodnjom i prodajom opijuma i heroina na ulicama gradova, a narkomanija je uzela maha u tolikom obimu da se ljudi drogiraju na ulici i leže stondirani po ćoškovima i trotoarima.

BILJKA ŠAFRAN

Šafran je dobio ime po persijskoj reči za'faran, što u prevodu doslovno znači "budi žut".

Šafran nema pravo stablo. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak.

Danas se najviše uzgaja i u Iranu. Oko Mediterana, uzgaja se u Francuskoj, Španiji, Maroku, Turskoj, Italiji, Grčkoj.

Iako je šafran jedan od osnovnih sastojaka u indijskoj, marokanskoj i persijskoj kuhinji, može se naći u receptima španske i francuske kuhinje.

Šafran - biljka koja oduvek ima neodoljivu i čarobnu moć, biljka u kojoj se kupala i Kleopatra, da bi sačuvala svoje čari, a Aleksandar Veliki njime lečio svoje rane.

LEKOVITO SVOJSTVO

Šafran se vekovima upotrebljava kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik.

Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu.

U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti. Takođe, šafran se koristi i za lečenje akni, bradavica, ekcema i drugih kožnih problema.

ZAČIN

Začin šafran je poznat od davnina. Koristio se još u Mesopotamiji pre 5.000 godina, a spominje se i u Bibliji.

Začin se pravi od prašnika i tučka koji su narandžastocrvene boje. Za kilogram ovog začina potrebno je ubrati oko 150.000 cvetova, pa je zato i najskuplji začin na svetu. Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni.

Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.

UKUS

Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.

Istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba.

Pogledajte video:

(L.C.)