ČOVEK DELFIN: Snimao ga je u mračnim i opasnim dubinama kako roni na dah. Otkrio je mističnu stranu nepoznatog (FOTO) (VIDEO)
"Videli smo delfine u Izraelu i bez obzira šta vam bilo ko priča o njima, tek kad iskusite lično interakciju sa delfinima shvatite koliko su oni neverovatna bića"
Retko kada se desi da naiđemo na dokumentarac koji nas svojom pričom i poukom ostavlja bez daha. Međutim, "Čovek Delfin" je upravo takav film. U pitanju je dokumentarac o o Žaku Majolu, jednom od pionira u sada već popularnom sportu – ronjenju na dah.
Ovaj film prikazuje njegov uzbudljiv i spektakularan život, koji je pomerao sve granice. Takođe je inspirisao i Lik Besona da snimi film Veliko plaventilo, koji je postao jedan od kultnih filmova.
Portret Žaka Majola koji je dosegao granice ljudskog tela i uma prikazan je kroz priče, razgovore i druženja od Mediterana do Japana, od Indije do Bahama, sa njegovom decom Doti i Žan Žakom, kao i svetskim šampionima u ronjenju na dah Vilijamom Trubridžom, Megan Hini-Grier i Umbertom Pelizarijem.
Telegraf.rs je razgovarao sa rediteljem ovog dokumentarca Lefterisom Karitosom, koji nam je otkrio pojedinosti o ronjenju na dah, kao i to kako je izgledalo snimanje ovog dokumentarca.
- Šta vam je fascinantno u životu Žaku Majol? Šta vas je inspirisalo da uradite dokumentarac o njemu?
Žak Maloja je bio osoba koja je veća od života. Živeo je život punim plućima. Putovao je svetom i radio je ono sto voli najvise – ronio je. Posvetio se moru i životu morskih sisara. Otkrio je je sve što postoji o fiziologiji ljudskog tela kada čovek ide u velike dubine.
Mislim da je more bilo velika inspiracija za mene, koji dolazim iz zemlje koja je izlazi na more. Takođe, čovek koji se posveti jednoj stvari i koji je istražuje do kraja je velika inspiracija za mene.
- Kako bi opisali iskustvo ronjenja na dah? Da li ste ikada to pokušali?
Nikada nisam pokušao da ronim na dah i po završetku filma i dalje ne mislim da ću ikada pokušati. To je mistično iskustvo i to je teško bilo kome da shvati.
Kao što Vilijam Tribridž kaže, “ići duboko je putovanje u sebe” i kada čovek nađe sebe u dubini mora, on je sam sa svojim mislima i to može biti jako uzbudljiva i izuzetno opasna situacija.
- Šta se vidi pod vodom u tim situacijama? Koliko dugo osoba može držati dah pod vodom?
Svetski rekord kada ronite sa perajima je na dubini od 300 metara. Možete da zamislite pritisak i tamu pri toj dubini.
Mi to razumemo da svi ronioci na dah iskuse potpunu usamljenost duboko u moru dok sve vreme zadržavaju dah. Ne mogu disati uopste. Disanje je ono sto vas održava u životu.
- Da li mislite da je ovaj sport riskantan? Kako izgleda snimanje pod vodom?
Veoma je riskantan. To je jedan od aspekata o kome ljudi pričaju u filmu. Nije toliko riskantno ako se uradi pravilno.
Morate uvek roniti u prisustvu drugih ljudi. Onda je rizik znatno umanjen. Moj kinematograf, Stelios Apostolopoulos je osoba koja se specijalizovala za snimanje pod vodom, ja nisam nikada, ne znam kako.
- Da li ste nekada imali opasna iskustva? Recite nam nešto o tome.
Ništa previše opasno po mene ili posadu. Uvek se morate pobrinuti da se sve dešava u ekstremnoj bezbednosti. Naš kinematograf uvek ima ronioca za spasavanje uz njega kako bi osigurao da se sve odvija bezbedno.
- Koje je najneverovatnije stvorenje koje ste imali prilike da vidite pod vodom?
Uprkos činjenici da sam snimao na mnogim mestima po svetu, nikada nismo videli neka čudna stvorenja. Videli smo delfine u Izraelu i bez obzira šta vam bilo ko priča o njima, tek kad iskusite lično interakciju sa delfinima shvatite koliko su oni neverovatna bića.
Veoma inteligentni, oni prepoznaju ljude i nisu prijateljski ako vas ne poznaju. Morali smo da iskoristimo kamermana kog delfini poznaju u Eilatu kako bi im se približili. Mi smo im bili previše čudni i nisu mu se približavali.
- Koja je bila najopasnija situacija u kojoj ste se našli dok ste snimali?
Mislim da Denova Plava Rupa u Bahamima nije opasna ali vas zapanjuje kao čudo prirode. Duboka 200 metara i široka 200 metara, zaista je fascinantna. I nalazi se u blizini obale, na samo pet metara od nje. Ušetaš u more i eto je. Veliki otvor u zemlji. I ronite i postaje tamnije ali u isto vreme znate da ste unutar velike rupe.
- Da li se nezgode često dešavaju i koliko dugo ljudi treniraju za ovu misiju?
Dešavalo se da ljudi koji rone na dah i umru. Oni se takođe često onesveste kako dolaze na površinu. To je nešto što niko ne može spoznati dovoljno dobro da spreči gubitak svesti.
To je sasvim normalno da je opasnost iza ugla u ronjenju na dah. Kao i kod svih opasnosti, čovek mora da zna tačno sve psihološke reakcije kako bi ostao bezbedan. Za to treba nekoliko godina kako bi se time ovladalo.
- Da li mislite da će film “Čovek Delfin” inspirisati mlađe generacije da se oprobaju u ovom popularnom sportu?
Nadam se da hoće. Žak Majol je započeo legat ronjenja na dah i da približi ljude bliže prirodi, a ne samo da se takmiče za rekorde. Mogućnost da plivate pored morskih bića kao da ste jedan od njih je neverovatno iskustvo.
- Koje je najbolje mesto na svetu da se proba ronjenje na dah?
Definitivno Grčka. Mi održavamo puno događaja tamo, generalno u celom Mediteranu. Onda sigurno u Denovoj Plavoj Rupi na Bahamima, Crveno More u Egiptu, Plava Rupa u Dahabu, Gili ostrva na Balijuju, u Indoneziji.
Dokumentarac "Čovek Delfin" biće prikazan 26. i 27. decembra u Kulturnom centru Kruševac, 26. decembra u Art Bioskopu u Beogradu i 27. januara u Kulturnom centru Zrenjanina.
Ovaj film između ostalog osvojio i Grand Prix na 21. Međunarodnom festivalu podvodnog filma u Beogradu, gde je imao i svoju premijeru u Srbiji 15. decembra.
Pogledajte trejler:
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)