Najduži Putinov most spojio Krim sa Rusijom: Ukrajinci ga smatraju pretnjom, a Rusi ga štite sa zemlje, mora i neba (VIDEO)

Graditelji Krimskog mosta završili su važnu etapu izgradnje prelaza preko Kerčkog moreuza — spojili su konstrukcijom dve obale

Objavljeni su snimci završnog dela montaže prelazne konstrukcije drumskog dela Krimskog mosta. Sada je put potpuno povezao dve obale – krimsku i tamansku. Graditelji Krimskog mosta završili su važnu etapu izgradnje prelaza preko Kerčkog moreuza — spojili su konstrukcijom dve obale, piše Sputnjik.

Krimski most, najduži u Rusiji koji se uskoro otvara: Dug je 19 km, košta 3,3 milijarde evra i svetli u bojama ruske zastave (VIDEO)

Preporučujemo

Informacioni centar „Krimski most“ saopštio je da je od Tamana do Kerča postavljena metalna konstrukcija težine više od sto hiljada tona i dužine 17 km, a duž još dva kilometra put će proći po nasipu na kerčkoj strani.

Otvaranje mosta, preko Kerčenskog zaliva, planirano je za decembar 2018. za drumski saobraćaj, a za železnički 2019. godine. Procenjuje se da će njime svakog dana prelaziti 40.000 vozila.

Krimski most, dug 19 kilometara, biće najduži most u Rusiji, ali i u celoj Evropi. Biće duži čak i od, do sada najdužeg, mosta Vaska de Game (17,2 kilometara) u Portugaliji.

Eksperti kažu da je zaštita Krimskog mosta neophodna „sa zemlje, mora, neba i vode“.

RUSIJA FORMIRA POSEBNU BRIGADU

Rusija će formirati mornaričku brigadu radi zaštite Krimskog mosta, koji spaja Krim i Krasnodarski kraj. Pitanje zaštite najdužeg mosta u Rusiji je postalo posebno aktuelno nakon pokušaja ukrajinskih nacionalista da izvrše diverziju, a takođe i zbog terorističkih i ekstremističkih pretnji.

Nova specijalna jedinica biće u sastavu „Rosgvardije“, koja već obezbeđuje 74 važna državna objekta.

- "Rosgvardija" ima zadatak da osigura bezbednost mosta preko Kerčenskog zaliva u novoformiranom Južnom vojnom okrugu. U tu svrhu se formira nova jedinica — mornarička brigada Nacionalne garde - rekao je direktor „Rosgvardije“ Viktor Zolotov, govoreći pred senatorima Saveta Federacije, piše Sputnjik.

Ranije je i ruski ministar saobraćaja Maksim Sokolov rekao da u projektnoj dokumentaciji mosta postoji odeljak posvećen antiterorističkom obezbeđenju tog objekta. Nakon toga su se u ruskim medijima pojavile informacije da „Rosgvardija“ planira da formira odred borbenih ronilaca, čiji će zadaci, između ostalog, biti odbijanje napada diverzanata i potraga za eksplozivom.

Ronioci „Rosgvardije“ će biti naoružani specijalnim streljačkim oružjem — automatskim puškama sa minobacačem, brzim protivdiverzionim katerima i uređajima za posmatranje, koji su u stanju da obavljaju monitoring morskih dubina.

Na katerima „Rosgvardije“ biće postavljeni specijalni izviđački uređaji, što će omogućiti otkrivanje neprijateljskih snaga i podvodnih ciljeva.

Na zaštiti mosta „radiće“ i autonomni podvodni uređaji, hidroakustični sistemi, kao i uređaji za nadzor koji će situaciju oko mosta pratiti danonoćno.

Očekuje se da će država obezbediti protivvazdušnu odbranu mosta i to raketnim sistemima „Buk“ i „Tor“, a takođe i da će biti instalirano nekoliko radarskih stanica.

UKRAJINA BESNA ZBOG MOSTA

Kijevske vlasti tvrde da Krimski most stvara pretnje po nacionalnu bezbednost Ukrajine. Kijev strahuje da će most ograničiti kretanje brodova iz Marijupolja i Berdjanska, koji se nalaze na Azovskom moru, a ukrajinski eksperti smatraju da dejstva Rusije nose „vojno-politički karakter“, stvaraju „novo polje socijalno-ekonomskih rizika stagnacije u delu Ukrajine oko Azovskog mora“ i povećavaju pretnje u kontekstu kopnenog koridora u „okupirani“ Krim.

Namera Ukrajine da istraži izgradnju mosta preko Kerčkog zaliva zajedno sa Bugarskom, Gruzijom, Rumunijom i Turskom, kao i pozivi na nove sankcije, nastavak je antiruske histerije, izjavio je poslanik Državnog saveta Republike Krim Vladislav Ganžara u intervjuu za RT.

Parlamentarac je naglasio da se građevinski radovi izvode „pre roka“ a sva staranja ukrajinskih vlasti, koja su usmerena na neuspeh projekta, nisu se ovenčala uspehom.

- Ta izjava generalnog tužioca Ukrajine govori da se kijevski režim nalazi u pravoj agoniji - rekao je Ganžara.

Poslanik je dodao da takve izjave štete imidžu Ukrajine, piše Sputnjik.

- Kijev nastavlja svoju antirusku histeriju, još jednom se u međunarodnoj areni predstavljajući u lošem svetlu. Međutim, mi na to ne obraćamo pažnju - naglasio je Ganžara.

On je izrazio sumnju u to da li će ukrajinsku inicijativu podržati države crnomorskog regiona. Poslanik je skrenuo pažnju na to da je Turska ranije kritikovala sankcije protiv Rusije.

- Kijevski režim je sam kriv što je doveo sebe u takvu krajnje nepovoljnu situaciju. Umesto da rešava unutrašnje političke i ekonomske nesuglasice, Ukrajina pokušava da našteti našoj zemlji - zaključio je Ganžara.

Ranije je državni tužilac Ukrajine Jurij Lucenko izjavio da namerava da formira zajedničku istražnu grupu država crnomorskog regiona (Bugarska, Gruzija, Rumunija, Turska i Ukrajina), koja bi se bavila pitanjima mogućih ekoloških narušavanja prilikom izgradnje mosta na Krimu. On je govorio i o mogućnosti uvođenja novih sankcija protiv Rusije zbog tog infrastrukturnog projekta.

(Telegraf.rs)