Napravio je mašinu za umiranje, napisao priručnik za samoubistvo i zovu ga Doktor Smrt
Veruje da je smrt nešto što svaka osoba ima pravo da odabere za sebe
U Holandiji je eutanazija uvedena u zakon 2001. godine. Zakon je stupio na snagu 2002. godine, što ovu zemlju čini jednom od najprogresivnijih kad je u pitanju eutanazija. Filip Ničke je 1996. godine postao prvi doktor koji je legalno ubrizgao smrtonosnu injekciju jednom od svojih pacijenata.
U međunarodnoj debati na temu eutanazije, on je jedan od njenih najpoznatijih i najkontroverznijih zagovornika. Ne bi ga čak bilo preterano nazvati guruom eutanazije, a već nosi nadimak "Doktor Smrt".
Ničke je osnivač organizacije Exit International, koja promoviše dobrovoljnu eutanaziju. Napisao je i priručnik za samoubistvo "Umirujuća pilula".
Isprva se zalagao za eutanaziju samo za smrtno bolesne, ali od tada je promenio mišljenje: danas veruje da eutanaziju ne bi trebalo da ograničavaju stanja i kriterijumi, već da je to nešto što svaka osoba ima pravo da odabere za sebe.
Poslednjih godina je proveo mnogo vremena dizajnirajući Sarko, mašinu za samoubistva koja može da se izradi u 3D štampaču i koja - prema njegovim rečima omogućava ljudima da umru mirnom smrću.
Zbog ovog novog izuma, poslednjih nekoliko nedelja Ničke i njegove ideje ponovo su se našle u centru svetske pažnje.
- Kad sam radio na legalizaciji eutanazije u Australiji, sretao sam sve više ljudi koji su želeli da umru, ali za to nisu imali medicinski razlog. Jedna od njih bila je Francuskinja, iz akademskih krugova, koja je planirala da umre sa 80 godina. Ne zato što je bila bolesna, već prosto zato što je mislila da su to sjajne godine za odlazak s ovog sveta - kaže Ničke.
- Kad sam isprva na to reagovao sa skepticizmom, ona mi je odgovorila da nije na meni da joj sudim. I bila je u pravu. Rekla mi je da je to njena odluka, odluka koja nije podložna pravilima kojih se držim kao doktor. Delimično zahvaljujući njoj, ja sam na kraju promenio svoje mišljenje. Postao sam uveren da bi smrt trebalo da je pravo svakog razumnog čoveka - dodaje.
Najčešći kontraargument njegovoj teoriji je da je život dar. Međutim, Nikče odgovara na to rečima:
- Ako je život zaista dar, onda smete i da ga se odreknete. U protivnom postaje teret, a ne dar, zar ne? Vidite, ja verujem da je izbor na smrt čovekovo pravo. Kad biste mi sad rekli da ćete izaći napolje da se ubijete, da li bi trebalo da vas zaustavljam? Nisam srećan zbog te vaše odluke, ali to je vaše pravo - kaže doktor.
On je i detaljno objasnio kako funkcioniše mašina za umiranje.
- Nakon što sednete u mašinu, tečni azot počinje da teče. Posle minut i po, počinjete da se osećate dezorijentisano, osećaj koji može da se poredi s onim kad ste malo preterali s pićem, a posle nekoliko minuta izgubite svest. Za pet minuta, nema vas. Jedini način da se kontroliše kovčeg jeste iznutra, tako da nije moguće ubiti nekoga njim. Takođe, možete da odaberete zatamnjenu ili providnu vizuru iznutra, tako da možete da ponesete kovčeg negde ako vam se više sviđa da imate određen pogled - objašnjava Doktor Smrt.
Ako ste već unutar Sarka i predomislite se, postoji i "dugme panike".
- Postoji prozor za hitne slučajeve koji se otvara smesta kad kliknete na njega, što omogućava momentalan ulazak kiseonika u mašinu. Uz to, možete da pritisnete "stop" dugme bilo kad sve do trenutka kad izgubite svest - kaže Nikče.
(Telegraf.rs/Tonik Holandija)