Balkanu se crno piše: CIA dala procene da će Srbija za nekoliko decenija skoro nestati, ni Hrvatima neće biti ništa bolje

Prema procenama američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), američke Trgovačke komore i Ureda za popis stanovništva i Međunarodne baze podataka Srbija će ostvariti demografski pad veći od 33 odsto

Srbija će do 2050. godine biti na samom dnu evropske lestvice po broju stanovnika, jer će usled iseljavanja iz zemlje, starenja i sve manjeg rađanja spasti na samo pet i po miliona ljudi.

Srbija gubi još jedno Kosovo: Situacija je alarmantna!

Preporučujemo

Prema procenama američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), američke Trgovačke komore i Ureda za popis stanovništva i Međunarodne baze podataka Srbija će ostvariti demografski pad veći od 33 odsto.

Ako je verovati procenama koje se temelje na podacima navedenih agencija do 2050. godine države evropskoga juga i jugoistoka uglavnom će postajati sve praznije, a zemlje evropskoga severozapada će imati sve više ljudi.

Pustinja na jugu ne temelji se na nekakvoj fantomskoj pretpostavci klimatskih promena, nego na prirodnim trendovima i najčešćim uzročnicima svake depopulacije: iseljavanju, starenju i sve ređem rađanju stanovništva.

Hrvatska će 2050. godine kako tvrdi ova prognoza brojiti tek oko 3.860.000 ljudi. To zvuči dosta deprimirujuće iz svakog aspekta, ali situacija će u gotovo svim susednim državama biti dramatičnija.

Veći gubitak nacionalnoga korpusa u Evropi predviđa se samo Litvaniji, Letoniji i Moldaviji, kojima predstoje snažna iseljavanja i gubici do 40 odsto stanovništva.

Zanimljivo je da se za Bosnu i Hercegovinu ne prognozira drastičniji manjak stanovnika od hrvatskoga, procene pada kreću se oko osam odsto.

Crna Gora će takođe imati manjak od osam, a Makedonija oko četiri odsto stanovništva. Jedinu svetlu demografsku tačku na Balkanu predstavlja Kosovo, kojemu se smeši prirodni porast od čak 17 odsto (2050. bi mogli imati više od 2 miliona i 200 hiljada stanovnika), piše slobodnadalmacija.hr.

Najnaseljenije i očito najpoželjnije evropske zemlje za život za oko 30 godina bit će Irska, Island i Luksemburg, koji će porasti od oko 20 odsto pa sve do 33 odsto od postojećega broja državljana.

Švedska će biti brojnija za najmanje dva miliona ljudi, Norveška, Belgija i Švajcarska za oko milion, Italija za dva, a Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo će imati od četiri do pet miliona stanovnika više nego danas. Najave porasta od oko pola miliona stanovnika odnose se i na Austriju.

Vrlo je zanimljiva prognoza da će Španija biti mnogoljudnija za gotovo šest miliona stanovnika, što bi mogla biti ponajviše posledica budućega intenziteta prometa na migracijskim rutama s afričkoga kontinenta prema Evropi.

U oko, međutim, upada američka procena da će veliki demografski pad u idućim decenijama doživeti Nemačka, koja je ne tako davno porasla za više od milion useljenih izbeglica, ali broj stanovnika mogao bi joj se u budućnosti ipak smanjiti s 82 na 71 millona ljudi. Nemci, naime, već duže od 30 godina imaju najniži natalitet u Evropi, u proseku 1,3 dece, a više ih umire nego što se rađa.

Prema ovom dokumentu, Slovenija će 2050.godine pasti na tek milion i po stanovnika.

(Telegraf.rs)