Eskobar je rođen na jučerašnji dan, a danas je njegov najkobniji datum: Napravio je najveću grešku - da li su ga ubili ili se sam ubio? (VIDEO)

Smatra se da je najveća greška koju je Pablo načinio bila ulazak u politiku 1982. godine

Iako je već odavno mrtav, narko bos Pablo Eskobar i dan danas privlači veliku pažnju. O ovom velikom narko bosu se i dalje piše u medijama, a njegov uzbudljiv život ne prestaje da fascinira javnost ni skoro 25 godina posle njegove smrti. Na vrhuncu moći 1989.  godine nalazio se na sedmom mestu Forbsove liste najbogatijih na svetu sa procenjenom imovinom od 25 milijardi dolara. Da je živ juče bi proslavio rođendan, međutim, ubijen je 2. decembra 1993. godine.

KGB Kali, narko-kartel koji je nasledio Eskobara: Zvali su ih "džentlmeni", a bili su najbrutalniji i snabdevali su drogom 90% sveta (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Eskobar je rođen u malom selu u Kolumbiji kao treće od sedmoro dece Abela Eskobara, farmera, i Hemilde Gaviria učiteljice u osnovnoj školi. Kada je imao sedam godina, gerila je upala u selo i zapalila im kuću. Nakon toga on i njegov brat odlaze u grad Medeljin da žive kod bake.

POČETAK KRIMINALNE KARIJERE

Kao tinejdžer, Pablo počinje da se na ulici bavi kriminalom. Studirao je političke nauke ali je zbog lošeg finansijskog stanja morao da napusti školovanje. Istakao je da će jednog dana biti predsednik Kolumbije.

Kada im je propao posao, Pablo, njegov rođak Gustavo i još jedan njihov prijatelj iz detinjstva ušli su u posao sa kokainom 1976. godine. U početku prenose pastu kokaina iz Perua, a onda otvaraju svoje laboratorije, gde prave gotov proizvod. Često je pričao da će do 22. godine postati milioner.

Kada je počeo svoj posao sa kokainom, u početku su prevozili drogu u Majami u starim avionskim gumama. Čak je i sam Pablo nekoliko puta lično prevozio robu, a jednom prilikom su ga uhapsili na granici. Pablo je uspeo da podmiti sudije i ubrzo se našao na slobodi.

Tada je odlučio da nikad više ne prevozi drogu lično, već je angažovao pilote koji su na ovaj način mogli da zarade milione dolara. Tržište se najbrže i najviše razvijalo u SAD-u, tako da su im trebale nove metode švercovanja.

ULAZAK U POLITIKU

Smatra se da je najveća greška koju je Pablo načinio bila ulazak u politiku 1982. godine. Narod ga je smatrao svojim Robinom Hudom, i Pablo je izabran za kongresmena. Međutim, politički protivnici su ga optuživali da je narko-diler i kriminalac.

Ubrzo nakon toga 1984. Pablo je naredio ubistvo političkog protivnika Lara Bonjile. Odmah nakon ubistva policija je dobila naređenje da ga uhapsi. Pablo je pobegao i evakuisao iz Kolumbije celu svoju porodicu helikopterima.

Neko vreme su proveli u Panami pod zaštitom panamskog diktatora Manuela Norijege, ali kada su saznali da će ih i tu uhapsiti, otišli su u Nikaragvu i tu proveli par meseci. Odlučili su da je najbolje da se vrate u Kolumbiju i da se nagode sa policijom.

Ubrzo nakon proglašenja zakona o ekstradiciji karteli su počeli svoju surovu odmazdu. U novembru 1985. Pablo je dao novac gerilskom pokretu, i taj isti pokret je krajem meseca napao vrhovni sud u Bogoti, zgrada je zapaljena, ubijeno je četvoro sudija, mnoštvo policajaca ali i članova gerile.

POŽRTVOVAN OTAC

Sve što je oteo od svojih prijatelja, Eskobar je dao svojoj porodici: ženu i decu zasipao je bezuslovnom ljubavlju i luksuzom kojim se razmetao. Njegov sin Sebastijan Marokin (39) objavio je u SAD knjigu o svom ocu, odnosno sopstvenoj istrazi o njegovom životu.

Sebastijan kaže da ona nije ni osuda, niti apsolutno istinita, već da predstavlja iskreno putovanje kroz bolju spoznaju o tome ko je bio njegov otac.

Huan Pablo Eskobar (39), najstariji sin ozloglašenog kolumbijskog narko-bosa Pabla Eskobara, rekao je da je njegovo detinjstvo bilo za njega - kao Diznilend.

- Moj život je bio kao u Diznilendu. Žirafe, slonovi, zebre, motorcikli, mnogo stvari sam imao i mnogo novca sam mogao da potrošim. Bio sam spreman da dam moj život za oca. Nema šanse da sam mogao da zamrzim svog oca jer nisam znao šta je radio - rekao je Huan, koji je 1993. godine morao da beži iz Kolumbije i menja ime.

SAM NAPRAVIO SVOJ ZATVOR

Rat se privremeno završava 1991. kada je vlada pod pritiskom Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju. Dogovor je bio da Pablo u Kolumbiji provede 7 godina u zatvoru. Pristao je, ali pod uslovom da sam sebi napravi zatvor. Kupio je kuću na planini iznad Medeljina i odlučio da tu boravi.

Eskobara su čuvali njegovi ljudi. Mesto je postalo centrala njegovog kartela, mesto gde su primani poslovni partneri i ubijani protivnici. Ali u jednom trenutku vladi je ovo ponašanje narko bosa bilo previše.

Godine 1992. pre nego što su ga premestili u drugi zatvor, on je pobegao.

UBISTVO NARKO BOSA

Bloke de Buskeda (Blok za poteru) je iz prvih suočavanja s kartelom Medeljin ostao ošamućen i oslabljen, ali je na kraju izrastao u čvrstu interventnu jedinicu, koja je na kraju i ulovila Eskobara.

Drugog decembra 1993, samo dan nakon Eskobarovog rođendana - koji je, kako u knjizi “Ubijanje Pabla” navodi autor Mark Bouden, proslavio uz marihuanu, rođendansku tortu i vino - specijalci su ga locirali u četvrti Los Olivos u Medeljinu.

Približili su se zgradi u kojoj je Pablo telefonirao sa sinom. Pripadnici Bloka su opkolili zgradu, dok su ostali upali unutra.

U panici, Pablo i jedan telohranitelj isteturali su kroz prozor sa zadnje strane na krov, gde su na njih otvorili vatru i obojica su se srušila od metaka koji su ih pogodili u glavu. Jedan metak je pogodio Pabla u desno uvo i istog trenutka bio je mrtav.

Kada je vatra prestala, pukovnik Martinez, vođa Bloka koji je gonio Eksobara tri godine, ali koji nije bio na licu mesta, čuo je preko radio-veze jednog od svojih ljudi kako viče: “Živela Kolumbija, upravo smo ubili Pabla Eskobara!”

Prema jednoj priči, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu.

Kada je umro, njegova porodica bila je primorana da napusti Kolumbiju zarad sigurnosti. Njegov grad Medeljin je postao bolje mesto za život, ali je Kolumbija i dalje ostala prva država po izvozu kokaina.

(Telegraf.rs)