Tomislav je 2008. godine ostao bez posla i život mu se totalno preokrenuo: Počeo je da putuje, obišao 50 zemalja, a dnevno trošio 8 evra (FOTO)

"Moji načini putovanja su se menjali vremenom, ali u najlepšem sećanju su mi ostala putovanja sa jako malo novca, dok sam se služio alternativnim načinima - autostopom, couchsurfingom, kampovanjem, volontiranjem"

Svaki čovek voli da putuje i uvek traži način da što više i bolje upozna svet oko sebe. Mogućnosti je mnogo, samo je potreban mali trud, ali ona iskustva i uspomene koje dobijemo zauzvrat ne mogu da se mere nikakvim novcem. Kroz takve avanture testiramo sebe i učimo se da živimo život punim plućima. Na taj način razmišlja i Tomislav Perko (32) iz Zagreba, koji neprestano putuje po svetu.

Milica ne zna gde će spavati i u kojoj će se državi probuditi: Vozila je traktor na Tajlandu i upoznala "najbogatijeg" predsednika (FOTO)

O svojim avanturama piše blog, a napisao je i dve knjige - "1000 dana proleća" i "1000 dana leta". Drži predavanja ljudima koje pokušava da motiviše da pokrenu i promene svoj život.

On je nekada radio kao broker, ali je zbog ekonomske krize 2008. godine izgubio posao. Dugo se borio da pronađe novi cilj u životu, pa je svoj dom otvorio za ljude koji putuju i koji su uvek boravili kod njega kada bi bili u poseti Hrvatskoj.

Onda je i sam počeo da putuje i namerava to da radi dokle god bude bio u mogućnosti. O ovom hrabrom i neobičnom momku su pisali i brojni svetski mediji, a on se trudi da svoje granice pomeri sve više tokom svakog narednog putovanja.

Za Telegraf.rs je otvoreno govorio o svojim avanturama, iskustvima i ljudima koje je imao prilike da upozna. Podrška porodice zbog ovoga što radi mu veoma znači, a ističe takođe da uopšte nije teško putovati i da to može da se ostvari po veoma povoljnim uslovima.

• Kako si došao na ideju da putuješ? Odakle potiče ta tvoja velika ljubav?

Ideja je uvek bila prisutna, kao i kod većine ljudi pretpostavljam - svi imamo tu neku urođenu želju za istraživanjem, otkrivanjem nečeg novog. Ali do izražaja je došla upoznavajući ljude koji su sami putovali, i slušajući njihove priče. Znatiželja je bila jača od osećaja sigurnosti, krenuo sam - i nastavio.

• Koje zemlje si do sada obišao?

Obišao sam 40-50 zemalja na pet kontinenata.

• Koje mesto je na tebe ostavilo najjači utisak i zbog čega?

Sva mesta zajedno - svako je imalo svoju priču, a naposletku, mesta kao takva nisu uopšte bitna već ono ste tamo doživeli, koga ste upoznali, šta ste naučili.

• Koji događaj tokom putovanja ti se duboko urezao u sećanje?

Sedam godina provedenih više-manje na putovanjima rezultiraju time da je teško izdvajati jednu situaciju koja mi se urezala u sećanje, jer se gotovo svaki dan dešavalo nešto neobično , uzbudljivo i predivno. Čovek se nauči i ne rangira stvari, događaje, ljude i situacije nego ih samo ceni sve kao jednu celinu.

• Opiši nam najzanimljiviju osobu koju si imao priliku da upoznaš?

Iako je bilo jako puno zanimljivih osoba na putu, možda je Ištvan bio jedan od najzanimljivijih - čovek u pedesetim godinama, putuje već trideset. Od stvari sa sobom ima samo gitaru, pasoš, odeću koja je na njemu, i četkicu za zube.

Svira i peva na nekoliko različitih jezika, zna jako puno toga o životu, i jednostavno mu se na licu vidi da uživa u jednostavnosti i skromnosti svog postojanja.

• Da li voliš da putuješ sam ili u društvu i zbog čega?

Obe varijante su dobre - kad si sam slobodan si da radiš šta god želiš, da ideš gde god želiš, sa kim god želiš. Isto tako, prisiljen si da upoznaješ više lokalnog stanovništva, pa ćeš tako pre da progovoriš neki strani jezik, i slično.

Kad putuješ u društvu dobro je to što imaš nekog pored sebe s kim ćeš podeliti dobra i loša iskustva, ili da ne moraš večito da odgovaraš na uobičajena pitanja - kako se zoveš, odakle si, čime se baviš, gde putuješ, i slično. Ali bitnije od pitanja, putovati sam ili s nekim drugim je saznanje da je samo bitno da ne čekaš druge ljude da uradite stvari koje želite uradite u životu.

• Na koji način najviše voliš da putuješ? Da li je skupo putovati? Daj neki savet našim čitaocima.

Moji načini putovanja su se menjali vremenom, ali u najlepšem sećanju su mi ostala putovanja sa jako malo novca, dok sam se služio alternativnim načinima - autostopom, couchsurfingom, kampovanjem, volontiranjem, i slično. Na taj način sam putovao za ispod 10 dolara po danu, i proveo se kao nikad u životu.

• U kojoj meri su te putovanja promenila? Za čime tragaš tokom svojih putovanja?

Promenila su me na način da sam više informisan o svetu, da imam više iskustva u komunikaciji sa ljudima, imam pregršt zanimljivih priča, shvatio sam koliko sam nebitan u ovome svetu, svestan sam sopstvenog neznanja, mnogo više razmišljam pre nego reagujem i slično... Najčešće su to bile male stvari, koje čine veliku celinu.

Što se traganja tiče, mislim da ne tragam ni za čim, već pokušavam da stvorim nešto. Neku priču, veze sa ljudima, da kreiram sopstvenu realnost.

• Pišeš blog o svojim putovanjima. Da li je teško svoja iskustva pretočiti u reči i kako ljudi reaguju na to?

Sa blogom sam krenuo zbog ljudi, jer su izrazili želju da bliže vide kako je na mojim putovanjima. U pisanju ne uživam previše, ali kažu da mi ide od ruke, pa zašto da ne?

Iskustva je relativno lako pretočiti, osim onda kad je teško.

• Koje mesto bi voleo da posetiš sledeće, a šta ti je još uvek neostvaren san što se tiče putovanja?

Što se putovanja tiče, mislim da sam sve ostvario. Nemam neku želju u pogledu destinacije, iako ću najverovatnije putovati do kraja života. Valjda sam shvatio da destinacija ipak nije najbitnija u čitavoj jednačini oko putovanja.

• Kako ljudi iz drugih zemalja reaguju na tebe i na to odakle dolaziš?

Kako koji. Neki sa znatiželjom, iznenađenjem, neki s nepoznavanjem i nezainteresovanošću. Ima dobrih ljudi svugde, kao i onih drugih.

• Opiši nam najneprijatnije iskustvo koje si imao tokom puta.

Ukrali su mi ranac sa laptopom i fotoaparatom kada sam bio u Peruu. I to je u principu bilo najneprijatnije iskustvo u zadnjih 7-8 godina koje sam proveo na putu. Nije loš prosek.

• Da li te je strah da putuješ posebno sada kada svi komentarišu da svet baš i nije bezbedan zbog brojnih terorističkih napada?

Nije - naučio sam se da ne verujem ljudima i njihovim zastrašivanjima - pogotovo jer 99% takvih priča dolazi od ljudi koji nisu nikad putovali ili su bili na mestu kojim žele samo da te uplaše.

• Šta bi rekao o hrani koju si imao priliku da probaš tokom svojih putovanja? Čija kuhinja ti se najviše svidela i zbog čega?

Najviše su mi se svidele indijska i tajlandska kuhinja - i igrom slučaja tada sam najmanje jeo meso. Te dve kuhinje su mi najegzotičnije, sastojci su bili najsvežiji, koji su drugi razlozi - to ne bih znao. Pravo vreme na pravom mestu.

• Koliko češto putuješ? Da li se uvek raduješ povratku kući i da li si neko mesto toliko zavoleo da bi tamo mogao da odlučiš da se preseliš jednog dana?

U zadnjih 8 godina sam na putovanjima proveo, kada bi se sve sabralo, 5 punih godina. Uvek mi je lepo da se vratim kući kod porodice, prijatelja, ali i da se vratim u grad u kojem sam odrastao i koji volim. Ali isto tako postoji puno mesta na svetu koje volim i u koje bih mogao da se vratim i da živim jednog dana - ali to će budućnost pokazati.

• Kako tvoja porodica reaguje na tvoja putovanja? Da li te podržavaju i koliko im teško pada kada odsustvuješ od kuće?

Trebalo im je jako puno vremena da prihvate ta moja lutanja, ali kad sam ih dovoljno edukovao, pokazao da nije preteško i preopasno, i kad sam uspeo i da zaradim i neki novac od tih svojih putovanja - danas su mi najveća podrška.

Više o Tomislavu možete da saznate preko njegove veb stranice.

(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)